Šef osoblja ukrajinskog predsednika Andrij Jermak optužen je da je Belorusiji odavao informacije o ukrajinskim operacijama o hvatanju ruskih plaćenika.
To tvrdi američka poslanica Donjeg doma Kongresa poreklom iz Ukrajine Viktorija Sparc.
„Kijev indipendent“ koji je njene navode objavio na „Tviteru“, takođe ističe da je Jermak optužen za sabotiranje odbrane Hersonske oblasti tokom ruske invazije. U međuvremenu je Jermakov brat Denis pod istragom zbog navodnog prodavanja državnih poslova u ime šefa osoblja Zelenskog, dok je njegov zamenik Oleg Tatarov optužen za primanje mita.
Sparc je rekla da Zelenski „mora da reši problem“ Jermaka. Ona je takođe urgirala na Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine da njeno saopštenje uzme za ozbiljno, kako je preneo ukrajinski list „Evropska pravda“ pozivajući se na njenu kongresnu veb stranicu.
„Znam da se predsednik Zelenski bori u opasnom ratu protiv lukavog neprijatelja. On troši mnogo svog vremena gradeći međunarodnu podršku da odbrani svoju zemlju, ali ima dugotrajno unutrašnje pitanje koja mora da reši – šefa kancelarije predsednika Andrija Jermaka“, navela je Sparc.
Optužbe za?
Ona je izrekla nekoliko ozbiljnih optužbi protiv Jermaka, među kojima su: odavanje informacija Belorusiji – i na kraju Rusiji – o ukrajinskoj operaciji hvatanja plaćenika grupe Vagner, što je dovelo do njenog neuspeha, loše vođenje neuspelih mirovnih pregovora sa Rusijom pre rata, uveravanje ukrajinskog rukovodstva da Rusija neće napasti u februaru suprotno informacijama zapadnih obaveštajaca kako bi sprečio Ukrajinu da se pravilno pripremi za rat, sabotiranje Hersona i omogućavanje Rusima da dovedu do tragedije bataljona Azov, odlaganje nabavke hitne vojne opreme preko ukrajinskog Ministarstva odbrane i zahtevanje nerazumnih ili čak ilegalnih uslova i namerno odlaganje imenovanja nezavisnog tužioca protiv korupcije preko zamenika Olega Tatarova, preneo je „Jahu njuz“.
Sparc je takođe rekla da je primila podršku od Amerikanaca i Ukrajinaca i da razume zašto su njeni komentari šokirali Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine.
„Ohrabrujem Ministarstvo da razmotri moju izjavu sa onom vrstom ozbiljnosti koju zahtevaju ova pitanja o Jermaku, umesto pokretanja ad hominem (razlogom na čoveka) napada kao što su do sada“, navela je u saopštenju.
Sparc je, kako se prenosi, apelovala na američkog predsednika Džoa Bajdena da obezbedi objašnjenje oko procedura nadzora povezanih sa Jermakom. Kako navodi „Jahu njuz“, Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine je kritikovalo apele Sparcove, navodeći da su njeni postupci „neskriveni pokušaj da se u američku politiku vrati klasična narativa ruske propaganda o navodnim vezama rukovodstva Ukrajine sa Rusijom i naša država uvuče u domaću politiku SAD“.
Ko je Andrij Jermak?
Jermak (50) je ušao u oko javnosti u februaru 2020, kad ga je Zelenski imenovao za šefa osoblja. “Radio Slobodna Evropa” je tada objavila da je Jermak početkom septembra 2019. odleteo u Moskvu da dovede kući 35 Ukrajinaca koji su bili u ruskim zatvorima, u okviru razmene koju je ispregovarao. RSE navodi da je to bio “politički puč za Zelenskog koji je sada nagradio Jermaka time što ga je postavio za šefa osoblja”.
„Naša je odgovornost da uradimo sve što možemo kako bi predsednik i naša zemlja bili uspešni“, rekao je Jermak nakon imenovanja.
Jermak je takođe bio prvi čovek Zelenskog za veze sa Vašingtonom, u kojem su se tada tokom saslušanja u procesu impičmenta protiv Trampa pojavili dokazi da je bio u kontaktu sa ličnim advokatom bivšeg američkog predsednika Rudijem Đulijanijem. Jermak se sreo sa Đulijanijem koji ga je „snažno“ urgirao da pokrene istragu koju je Tramp želeo o poslovima svog demokratskog rivala Džoa Bajdena, aktuelnog predsednika SAD, i njegovog sina Hantera Bajdena u Ukrajini.
Jermak, koji to tada nije direktno komentarisao, tada je rekao da se prema SAD odnose kao prema prijatelju i strateškom partneru, da je ono što se dešava u Americi stvar njihove unutrašnje politike i da se Ukrajina neće mešati u to.
On je u decembru 2019. doveo je u pitanje valjanost izjava ključnih svedoka u postupku opoziva Trampa, navodeći da sa američkim zvaničnicima nije razgovarao o uslovljavanju pomoći SAD. Jermak, čije se ime na desetine puta ponavljalo u svedočenjima u vezi sa opozivom Donalda Trampa, učestvovao je u velikom broju sastanaka koji su bili u centru pažnje ovog procesa.
Pre nego što je ušao u politiku Jernak je vodio pravnu firmu koja je pružala usluge produkcijskoj TV kući Zelenskog, koji je bio glumac pre nego što je postao predsednik Ukrajine. Istraga RSE iz 2019. je pokazala da je takođe imao široke poslovne interese u Rusiji.
Kad je Zelenski osvojio predsedničke izbore te godine, Jermak je postao njegov savetnik za spoljnu politiku. U tom svojstvu je radio na poboljšanju odnosa sa Moskvom, uključujući pripreme za samit u decembru sa Francuskom, Nemačkom i Rusijom.
Jermak je rekao da će se u novoj ulozi snažno fokusirati na konflikt sa proruskim separatistima u Istočnoj Ukrajini, dodajući da je cilj prekid rata u Donbasu. On je tada istakao da ima prostora za kompromis sa Moskvom i nije isključio mogućnost još jednog sastanka Zelenskog sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Jermak je rođen i čitav život je proveo u Kijevu. Otac mu je bio Jevrej a majka Ruskinja. Nema ženu i decu, a od porodice ima brata Denisa.
Ukrajinske čistke
Zelenski je nedavno pokrenuo akciju protiv onih koji su pomagali Rusiji da ostvari pobede. Njegova kancelarija je u junu počela da se bavi „onima koji su po dužnosti bili obavezni da budu spremni za rat“, kako je tada pisao ukrajinski “Telegraf”.
Nakon puta Zelenskog u Harkov krajem maja, otpušten je šef regionalne Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) Roman Dudin, a sledeći korak je bio pokretanje postupaka zbog predaje Hersona, ali i ogranku SBU u Černivcima. Zelenski je tada rekao da je otpušten zvaničnik u Harkovu “jer nije radio na odbrani grada od prvih dana rata punih razmera, već je mislio samo na sebe“ i da su se drugi trudili „veoma efikasno“, a bivši načelnik nije.
Iako predsednik nije imenovao zvaničnika, izveštaji ukrajinskih medija identifikovali su ga kao Romana Dudina, šefa bezbednosne službe SBU regiona Harkov.
Ubrzo su usledili novi otkazi, a čini se da se radi o ljudima koji su Rusiji, što slučajno, što namerno, olakšali posao prilikom zauzimanja pojedinih delova Ukrajine.
Zelenski je 31. marta razrešio dužnosti Sergeja Krivoručka, šefa SBU u Hersonu, lišivši ga čina generala. Nezvanično je saopšteno da je Krivoručko dao komandu svojim oficirima da se evakuišu iz Hersona i pre nego što su grad zauzele ruske trupe. Takođe, prilikom odlaska su navodno ostavljeni serveri u zgradi SBU u Hersonu, čime su Rusi lako mogli da dobiju pristup bazi podataka snaga bezbednosti.
Samo nekoliko dana kasnije je, pod sumnjom za izdaju, kontraobaveštajna služba SBU privela Igora Sadohina, pomoćnika načelnika SBU Herson, načelnika Antiterorističkog centra. On je bio osumnjičen da je ruskim specijalnim službama predao informacije o evakuaciji ukrajinskih snaga bezbednosti.
Krajem juna „Politiko“ je pisao da Zelenski želi da smeni Ivana Bakanova, šefa Službe bezbednosti Ukrajine (SBU). Bakanov je, kako navodi list, trebao da obnovi kontroverznu SBU, ali je posle niza neuspeha i gubitka Hersona navodno pao u nemilost ukrajinskog predsednika. Bakanov, blizak prijatelj Zelenskog, je i dalje na svojoj funkciji – bar trenutno.
Smenjeni ambasadori
Takođe, Zelenski je dekretima razrešio dužnosti petoro ambasadora, uključujući Andreja Melnika u Nemačkoj, te diplomatske predstavnike u Indiji, Češkoj, Norveškoj i Mađarskoj. Dok se razlozi ne navode, „Bild“ je ranije pisao da bi Melnik mogao biti imenovan za zamenika ministra unutrašnjih poslova Ukrajne. Ipak, informacija o razrešenju se pojavila nakon njegovih kontroverznih izjava, kad je ukrajinskog kolaboracionistu i saradnika nacista Stepana Bandere nazvao „borcem za slobodu“.
(Ne)spremnost
Dok je Sparcova prebacila Jermaku da je sprečio Ukrajinu da se pravilno pripremi za rat svojim uveravanjima da neće doći do rata, uprkos zapadnim upozorenjima koja su govorila da će Moskva napasti u noći 24. februara ni sam Zelenski nije bio spreman na to. On je u vreme početka invazije bio kod kuće sa porodicom.
Takođe, brojni zvaničnici zaduženi za ključne regione blizu granice, i gradonačelnici gradova sa strateškim vojnim ciljevima, rekli su kasnije da su bili u krevetu i da su se probudili u šoku od zvuka buke, umesto da su proveli poslednje sate mira koordinirajući odbranu svojih gradova.
Moguće je da to ionako ne bi napravilo razliku, ali kako je ruska invazija na Ukrajinu dosegla granicu od 100 dana, neki počinju da se osvrću na period koji je trajao do rata i pitaju se da li je moglo više da se uradi.
Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti naše najbolje vesti kao i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama zbog specifičnog sadržaja
Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune
(blic)
