U Kopenhagenu se ovih dana govori tiše nego što bi se očekivalo, ali poruka koja dolazi iz danskog parlamenta prilično je jasna.
Ideja da Sjedinjene Američke Države preuzmu Grenland, koju je u više navrata pominjao američki predsednik Donald Tramp, u Danskoj se ne doživljava kao teorijska rasprava, već kao scenario sa ozbiljnim posledicama.
Predsednik odbora za odbranu danskog parlamenta Rasmus Jarlov otvoreno je rekao za CNN da bi eventualni ulazak američkih snaga na teritoriju Grenlanda neminovno doveo do oružanog sukoba između SAD i Danske.
Bez dramatizovanja, ali bez uvijanja, Jarlov je poručio da bi Danska u tom slučaju branila ostrvo. „Naravno da ćemo štititi Grenland. Ako američke snage uđu na teritoriju ostrva, doći će do sukoba i borićemo se jedni protiv drugih“, rekao je on.
U Kopenhagenu, kako je dodao, nema iluzija o odnosu snaga. Danske oružane snage su, po njegovim rečima, slabije od američkih, ali to ne menja osnovnu obavezu države. Dužnost je, kako je naveo, da se zaštite sopstvena teritorija i ljudi koji na njoj žive. U toj rečenici, kažu sagovornici upućeni u bezbednosne teme, sabrana je čitava logika manjih država u svetu velikih sila.
Jarlov je posebno naglasio i političku dimenziju cele priče. Na Grenlandu živi oko 57.000 građana Danske i, prema njegovim rečima, oni ne žele da ostrvo pređe pod kontrolu SAD. Taj stav lokalnog stanovništva, koji se često gubi u geopolitičkim debatama, u Danskoj se smatra ključnim argumentom protiv bilo kakvog menjanja statusa ostrva.
Istovremeno, danski zvaničnici ne zatvaraju vrata saradnji. Naprotiv, Jarlov je istakao da je Danska spremna na vojnu saradnju sa Sjedinjenim Državama i da bi takav model bio daleko racionalniji od pokušaja pripajanja.
Anketa ili jednostavna računica, kako je sugerisao, pokazuje da bi upravljanje Grenlandom za SAD značilo ogromne troškove. „Zašto biste trošili novac na to, kada možemo da sarađujemo? Mi smo spremni. Možete poslati koliko god vojnika želite“, rekao je on.
Pozadina cele priče je dobro poznata. Grenland je autonomna teritorija u sastavu Danske, sa širokim stepenom samouprave. Još 1951. godine Vašington i Kopenhagen potpisali su sporazum koji, pored savezničkih obaveza u okviru NATO-a, reguliše i zaštitu ostrva. Tim dokumentom SAD su preuzele obavezu da brane Grenland od moguće spoljne agresije.
Upravo taj sporazum danas mnogi u Danskoj podsećaju kao argument da su bezbednosni interesi već pokriveni, bez potrebe za radikalnim političkim potezima. Ipak, Trampove izjave o „nužnosti“ da Grenland postane deo SAD i dalje lebde u vazduhu, kao podsetnik da se stare karte na Arktiku ponovo mešaju.
Koliko je sve to realna pretnja, a koliko političko nadmetanje porukama, ostaje otvoreno pitanje. Grenland je i dalje tamo gde je bio, formalno autonoman, strateški važan i pod ugovorima koji ga vezuju i za Dansku i za SAD.
Ali ton koji se čuje iz Kopenhagena sugeriše da se o tim temama više ne govori kao o apstraktnim idejama, već kao o mogućnostima koje zahtevaju ozbiljno razmišljanje – i hladnu glavu.
