U emisiji „O najvažnijem“ poznati ruski lekar Aleksandar Mjasnikov izneo je set saveta koji na prvi pogled deluju jednostavno, ali, kako naglašava, upravo oni prave razliku u tome da li će čovek živeti duže i zdravije.
Umesto da se, kaže on, opsesivno traže simptomi i oslanja na pilule, mnogo je važnije pratiti skup faktora rizika i držati se osnovnih pravila svakodnevnog života.
„Ne treba gledati samo znakove bolesti, treba gledati ceo paket rizika“, upozorio je lekar, dodajući da pravila koja važe za prevenciju srčanih udara ujedno smanjuju i rizik od pojave raka ili dijabetesa.
Prvo pravilo – više kretanja
„Ako želite da izbegnete rani udar ili ozbiljnu bolest i uopšte da živite duže, krećite se, krećite se i još jednom – krećite se“, naglasio je Mjasnikov. Hodanje sat vremena dnevno, penjanje stepenicama umesto lifta, ručno pranje podova i veša – sve to ulazi u kategoriju pokreta.
Njegov lični moto glasi: „Ustani i idi.“ Dakle, nije reč samo o vežbanju u teretani, već o tome da se telo stalno drži u pokretu.
Drugo pravilo – san od 7 do 8 sati
Nedostatak sna ne vodi direktno ka problemima sa srcem, ali, kako objašnjava doktor, jasno je da poremećaj sna povlači za sobom povećan šećer u krvi, dijabetes, pa i dobijanje na težini.
„Sve u toj oblasti povezano je i sa lučenjem melatonina“, dodao je. Dobra higijena sna znači leći i buditi se u isto vreme, a ako se neko probudi usred noći, savet je da se ne pali svetlo i da se ne proverava telefon.
Treće pravilo – smanjite stres
Mjasnikov savetuje da svako bude „razumni egoista“. Drugim rečima, da ne dozvolite da vas brige i neizvesnost pojedu iznutra. Posebno upozorava na stresne situacije i strahove vezane za budućnost. „Ne uzimajte ništa previše k srcu, jer će vas to izjedati“, rekao je.
Četvrto pravilo – voda po osećaju
Za razliku od uvreženog mišljenja da postoji „obavezna“ količina od osam čaša, Mjasnikov kaže: „Pij koliko želiš. Ako hoćeš da piješ, pij; ako ne osećaš potrebu, ne pij.“ Dakle, nema univerzalne norme, telo samo daje signal.
Peto pravilo – pametna ishrana
„Cela dijetetika staje u jednu rečenicu: budi svestan šta jedeš, kada jedeš i sa kim jedeš“, naglašava doktor. Prepoznatljive namirnice poput tikvica, oraha ili banana – to je hrana koju vidite i znate šta unosite.
Ali kada se pojavi, recimo, kompott ili industrijski prerađena hrana, tu se krije opasnost. Upravo ultraprerađeni proizvodi povećavaju rizik od problema sa srcem i moždanih udara.
Kalorijski unos, kaže, trebalo bi da se kreće oko 1.800 kalorija dnevno. Vreme obroka povezano je sa cirkadijalnim ritmovima, a društvo za stolom takođe je važno.
„Proces varenja počinje još pre nego što zalogaj uđe u usta – kad vidite lepo serviranu hranu, dobar pribor, prijatan ambijent. Važno nije šta jedete, već šta se vari. Ako ste za stolom s telefonom u ruci ili u raspravi, bolje je da uopšte ne jedete“, zaključio je Mjasnikov.
Perspektiva
Pravila koja je lekar izneo deluju jednostavno: Kretanje, san, manje stresa, voda po potrebi i promišljena ishrana. Ali upravo u tim malim stvarima krije se prevencija.
U vremenu kada se sve više ljudi oslanja na lekove i instant rešenja, njegovi saveti vraćaju pažnju na ono što je uvek bilo tu – način života. Pitanje je samo koliko će ljudi zaista poslušati i primeniti ova pravila u praksi.
Webtribune.rs
