Svet će se u narednih pet godina promeniti na šokantne načine usled tri velika problema koja sada postoje, a poslednji put su postojala u periodu od 1930-1945. godine
Rej Dalio sigurno nije radikalni idealista, ali u svojim čestim pisanjima i medijskim nastupima ovaj investitor-veteran uporno poziva Amerikance da ponovo urede svoj dugovečni društveni dogovor sa kapitalizmom kako bi on postao pošteniji i darežljiviji prema ljudima.
U protivnom, predviđa on, život u Sjedinjenim Državama mogao bi da postane još teži, i to zbog: titanskog duga koji guši ekonomski rast, sve manje šansi za obične građane da finansijski napreduju, i opšteg svetskog pada poverenja u američki dolar, čime se umanjuje kupovna moć Amerikanaca i snižava njihov životni standard.
Dalio je osnivač Bridžvoter asocijacije, najveće hedž-fond firme u svetu, što ga je učinilo milijarderom. Zato ne čudi što on propagira kapitalizam kao dokazani način uvećanja ekonomskog rasta i životnog standarda.
Tajni dokumenti otkrili: Tramp sređuje Balkan i Srbiju po Klintonovom receptuhttps://t.co/8oQyxYcJWn
— Webtribune.rs (@WebtribuneRs) September 22, 2020
„Kapitalizam i kapitalisti su dobri za rast i stvaranje produktivnosti radi povećanja ekonomskog kolača“, kaže on. Dalio zatim ovu opservaciju okreće naglavačke. Kapitalisti, međutim, taj ekonomski kolač ne dele naročito dobro, pa današnji kapitalistički sistem – temelj američke ekonomije – ne funkcioniše dovoljno efikasno za sve.
„Kapitalizam takođe proizvodi velike rupe u raspodeli bogatstva, što izaziva jaz u šansama, a što sve zajedno ugrožava sistem“, kaže Dalio o sistemu koji je bio i ostao ključ zdravlja i uspeha američkih firmi, radnika, vlade i investitora.
Ukoliko SAD ne preduzmu korake da naprave sistemske prepravke u cilju pružanja većih šansi za lično bogaćenje i finansijsku sigurnost za više Amerikanaca, posledice će verovatno biti bolne za celu zemlju, što je Dalio objasnio u svom skorašnjem telefonskom intervjuu, koji sledi ispod.
Pisali ste i govorili o tri velika domaća i međunarodna problema sa kojima će se SAD suočiti tokom narednih pet do deset godina, ističući da bi neuspeh da se izađe na kraj sa tim izazovima mogao da ugrozi poziciju Amerike u svetu. Koja su to tri glavna problema?
— Posmatram to mehanički, kao doktor koji posmatra bolest. Ukoliko me pitate u čemu je ovde problem, rekao bih da je to određena vrsta bolesti sa određenim obrascima koji su bezvremeni i univerzalni, a Sjedinjene Države u širokom zamahu prate tu progresiju. Postoje tri problema koja nastupaju zajedno, pa je bitno da shvatimo ne samo njihove individualne, već i kolektivne posledice.
Postoji problem novca i kreditnog ciklusa, problem preraspodele bogatstva i problem velike sile u nastajanju koja izaziva postojeću dominantnu silu. Ono što sada imamo je ekonomski pad, zajedno sa velikim jazom u preraspodeli bogatstva i rastuća moć Kine koja izaziva postojeću moć Sjedinjenih Država.
Činjenica je da su komparativne prednosti Sjedinjenih Država oslabile tokom posledih par decenija. Na primer, Sjedinjene Države izgubile su dobar deo obrazovne prednosti koju su imale u odnosu na druge države, naš udeo u svetskom BDP-u je opao, jaz u preraspodeli bogatstva se uvećao, što je dovelo do naše političke i društvene polarizacije.
Ali nismo izgubili sve svoje komparativne prednosti. Na primer, u inovacijama i tehnologiji Sjedinjene Države i dalje prednjače, mada Kina na tom planu ubrzano jača i prema postojećem tempu prestići će Ameriku. Vojno gledano, SAD su jače, ali je Kina i tu postala veoma jaka, a verovatno i jača u vodama blizu kineskih obala, što uključuje Tajvan i druge sporne oblasti. Finansije predstavljaju izazov za obe zemlje, ali više za SAD. Sjedinjene Države se nalaze u poznom stadijumu dužničkog i novčanog ciklusa u kojem stvaramo mnogo dugova i štampamo mnogo novca. To je problem. Indeks dolara, kao rezervne valute, i dalje je dominantan, iako ga ugrožava to što centralna banka štampa još novca, kao i problem rasta zaduženosti.
[adsenseyu1]
Da se fokusiramo na problem novca i kredita – prekomeran dug može da bude ubica preduzetništva i domaćinstava, ali većina ljudi izgleda da ne shvata da dug isto tako stvara haos i u finansijama njihove države. Vlast ne gasi štampariju novca, čime se kupuje vreme, ali na kraju će sistem negde morati da pukne
— Ako posmatrate istoriju – na primer, holandsku imperiju ili britansku imperiju – obe su iskusile stvaranje duga i štampanje novca, manje obrazovnih prednosti, veće interne sukobe oko preraspodele bogatstva, kao i velike izazove od država rivala. Svaka država ima probe izdržljivosti. Ako gledate britansku istoriju, razvoj država rivala doveo ih je do gubitka komparativnih prednosti. Britanske finansije bile su u lošem stanju zbog akumulacije dugovanja. Tako se desilo da se nakon Drugog svetskog rata ovi faktori okrenu protiv njih. Posle je došlo do incidenta u Sueckom kanalu, pa više nisu bili svetska sila, a britanska funta je prestala da bude rezervna valuta. Ove bolesti se gotovo uvek odvijaju na isti način.
Slična pozicija Sjedinjenih Država u svetu, koja je bila dominantna u skoro svim ovim kategorijama na početku ovog svetskog poretka 1945, opala je i demonstrira realne simptome koji bi morali da izazovu zabrinutost. Mnogo je tu tereta. SAD imaju mnogo dugova, što dodatno pojačava probleme koji tipično vuku ekonomiju nadole, pa kako bi uspele (da se izvuku, prim. prev.) moraju da izvedu prilično glomazno restruktuiranje duga. Istorija nas uči koliki je to izazov.
Želim samo da ukažem na određenu logiku i činjenice. To je životni ciklus. Rodite se i umrete. Kako starite, možete da primetite određene stvari koje su simptomi starenja. Shvatanje životnog ciklusa i shvatanje ispoljavanja ovih simptoma jeste ono što pokušavam da postignem. Sjedinjene Države su 75 godina stara imperija i ispoljavaju znake opadanja. Ako želite da produžite život, postoje jasne stvari koje možete preduzeti, ali to podrazumeva preduzimanje koraka koje u normalnim okolnostima ne želite da preduzmete.
Da budemo direktni: da li je kapitalizam propao?
—Ne bih baš rekao da je propao, ali ima probleme koji se moraju ispraviti. Kao što sam rekao, nisam ideolog nego mehaničar. Sve posmatram operativno, kao mašinu, i prema tome ono što je do sada prikazano jeste da je kapitalizam sjajan način za stvaranje podsticaja i inovacija, kao i za alokaciju resursa u cilju stvaranja produktivnosti. Sve uspešne države ga primenjuju. Na primer, komunistička Kina je odabrala kapitalizam, koji je bio ključan za njen rast.
Ali kapitalizam takođe kreira i velike rupe u raspodeli bogatstva, što stvara jaz u životnim šansama, a što sve zajedno ugrožava sistem na načine koje danas vidimo. Jaz u raspodeli bogatstva daje nepoštenu prednost deci bogataša jer im pruža bolje obrazovanje, što podriva ideju o jednakim šansama. Kako broj ljudi sa jednakim šansama opada, smanjuje se i mogućnost pronalaženja talentovanih ljudi u tom delu populacije, što nije pravedno i podriva produktivnost. Onda oni koji oskudevaju hoće da sruše kapitalistički sistem kada nastupe vremena loših ekonomskih uslova. Ta dinamika oduvek je postojala kroz istoriju, a vidimo je i sada.
Kapitalistički sistem je baziran na težnji za profitom kao sistemu alokacije resursa, što generalno dobro funkcioniše, ali ne uvek. To znači da su kapitalizam i kapitalisti dobri za rast i stvaranje produktivnosti radi uvećanja ekonomskog kolača, ali nisu dobri u podeli kolača ekonomskih šansi. Socijalisti generalno nisu dobri za rast produktivnosti i veličine kolača ekonomskih šansi, ali su bolji u njegovoj podeli.
Sada imamo preveliki akcenat na distribuciji bogatstva i sticanju istog proizvodnjom duga i štampanjem novca, ali ne i uvećanjem produktivnosti. Bogatstvo se ne može steći stvaranjem duga i štampanjem novca. Moramo biti produktivni zajedno, moramo zajednički pronaći način da plasiramo investicije koje bi imale smisla, poput investicije u obrazovanje, kao i da stvorimo jednake šanse koje bi povećale produktivnost.
[adsenseyu4]
Moramo se u ovo upustiti svi zajedno. Sistem mora biti redizajniran kako bismo to postigli. Ali ako tu promenu dizajna ne uradimo kako treba trošićemo neograničeno, a da bismo izašli na kraj sa time stvaraćemo dodatne dugove koje nikada nećemo moći da vratimo, čime rizikujemo gubitak statusa rezervne valute za dolar. Ako dođemo do te tačke, a veoma smo blizu nje, stvari će postati mnogo gore, jer živimo od pozajmljenog novca kojim se finansira naša potrošnja.
Kada govorimo o opasnostima za dolar kao rezervnu valutu – šta znači to „blizu“ i šta bi gubitak tog statusa značio za Amerikance?
— U narednih pet godina mogli bismo da dođemo u situaciju da stranci koji pozajmljuju novac Sjedinjenim Državama više neće hteti to da rade, nakon čega dolar ne bi bio tako rado korišćen u transakcijama širom sveta kao što je to danas slučaj.
Moramo da shvatimo da trošimo više nego što zarađujemo. Svaki pojedinac, svaka kompanija i svaka država ima bilans uspeha i završni račun. Bilans uspeha pokazuje odnos između zarade i troškova. Ako su prihodi veći od rashoda, sjajno, imate uvećan završni račun. Ako su vam prihodi manji od rashoda, onda morate da preuredite završni račun.
Sjedinjene Države nemaju pozitivan odnos prihoda i rashoda niti dobar bilans uspeha i završni račun sa ostatkom sveta. Imaju deficit u trgovini sa ostatkom sveta, koji se finansira pozajmljivanjem novca, pa stvaramo dugove. Naš životni standard je baziran na našem trošenju, a ne bilansu uspeha ili završnom računu. Ako Sjedinjene Države ne postanu produktivnije, jednog dana će izgubiti sposobnost pozajmljivanja, pa će morati da smanje izdatke, što je uvek bolno.
A kad se ti bolni koraci preduzimaju usred situacije u kojoj se različiti delovi populacije međusobno drže za gušu, to je toksična kombinacija. Građani ne mogu da iznesu pad i njihova kupovna moć opada. Prema tome, neizbežno je da će siromašni morati da uzimaju novac od bogatih, a bogati će želeti da to spreče. Ako stvari postanu dovoljno loše, to će upropastiti produktivnost.
Koje onde korake političari i korporativci moraju sada da preduzmu kako bi stvorili i implementirali reforme koje će urediti američiki završni račun i ojačati status dolara?
— Ukratko, produktivnost i jednake šanse su najpotrebniji. Ako bismo za početak makar mogli da se složimo oko toga da su nam neophodne ove dve stvari, to bi bilo sjajno. Ono što sada imamo je situacija u kojoj se borimo jedni protiv drugih, ne stvaramo jednake šanse za sve i naša produktivnost opada.
Jedan od najvećih problema je to što se svako bori za svoju stvar. Kada ljudima ciljevi za koje se bore postanu bitniji od sistema koji ih objedinjuje, tada je taj sistem u opasnosti. Izgleda da se to sada događa. Svako ima svoj cilj i gotovo da gube iz vidika celinu slike. Demokratija zavisi od kompromisa. To je ideja kompromisa, zajedničkog rada i sposobnosti da se pregovara kako bi se postiglo ono što većina želi, a ne ideja pobede jedne strane nad drugom.
Morate da okupite relevantne aktere i da ih naterate da se dogovore oko toga šta bi bilo najbolje. Ta grupa mora biti dvopartijska i ekspertska. Treba okupiti predstavnike suprotstavljenih ideologija koji su ujedno i stručaci, ali da ne budu samo pametni, nego i skromni, kako bi zajednički formulisali plan koji svi mogu da podrže, uvećavajući produktivnost i veličinu kolača i dobro ga deleći. Bilo bi sjajno ako bi predsednik, ko god on bio, mogao da se oslanja na ljude iz obe stranke, sa njihovim različitim gledištima.
Dok se Amerikanci spremaju za predsedničke izbore u novembru, izgleda da će u premišljanjima birača tri glavna problema koja ste ranije spomenuli biti značajni faktori
— Da. Svet će se u narednih pet godina promeniti na šokantne načine usled tri velika problema o kojim smo razgovarali.
Prvo, tu je dužničko-novčani ciklus – koja je vrednost novca? Šta će se dogoditi sa dugom? Hoće li dolar očuvati svoju vrednost? Finansiranje svega ovoga – ko će platiti to? Kako? Šta će funkcionisati? To je broj jedan. Drugo, procepi u raspodeli bogatstva, šansama i vrednostima moraće da budu rešeni. Hoćemo li se hvatati za guše na štetu svih ili ćemo sarađivati makar stvari postale još gore? Treće je rast Kine, koji predstavlja izazov za postojeću moć Sjedinjenih Država. Hoće li ovo biti dobro rešeno?
Bavićemo se ovim problemima u narednom predsedničkom mandatu, što će imati ogromne efekte na naš uspeh po tom pitanju. Poslednji put su ove tri stvari postojale na način na koji postoje danas u periodu od 1930-1945. godine. Tada ste poslednji put imali nulte kamatne stope i štampanje novca. Tada ste poslednji put imali jaz u preraspodeli bogatstva i političke procepe ovako velike kao što su danas, a tada ste poslednji put imali i rastuće sile koje izazivaju postojeći svetski poredak. Ovaj i mnogi drugi analogni periodi pre njega pomažu nam da formiramo perspektivu.
Ovi i drugi domaći i međunarodni izazovi će sigurno finansijski uticati na Amerikance. Šta bi bila pametna, proaktivna strategija za investitore kako bi istovremeno sačuvali svoj portfolio i iskoristili tržišne šanse?
— Prvo, brinite o vrednosti svog novca isto onoliko koliko brinete o vrednosti svojih investicija. Štampanje novca i zaduženost bi morali da vas osveste u tom pogledu. Zato su cene finansijskih efektiva skočile – akcije, zlato – usled duga i stvaranja novca. Ne treba da držite ono što smatrate najsigurnijim – keš.
Drugo, vešto diversifikujte. To uključuje diversifikaciju zemalja, valuta i efektiva, jer bogatstvo ne biva uništeno koliko biva premeštano. Kada se nešto ruši, nešto drugo se diže, pa sve treba posmatrati kao relativno. Dobro diversifikujte i brinite o vrednosti keša.
Amerikanci sve vrednuju putem američkog dolara, ali ne bave se vrednošću samog dolara. Nalazimo se u okolnostima u kojim moramo biti obazrivi povodom toga, jer je za vladu najlakši izlaz da radi ono što SAD upravo i rade – da pozajmljuje i štampa dosta novca. Ne moraju ga dobiti ni od koga, jer kada podižu poreze to rade na nečiji račun, a taj neko se buni. A javnost ne obraća mnogo pažnju na prezaduženost i štampanje novca. Svi vole novac koji dobijaju. Stanovništvo ćete čuti da govori „treba nam još novca“ i biće ljuti ako ga ne dobiju. Stoga ste prinuđeni da im date još novca, a lakše je ako ga ne morate uzimati od nekog drugog.
Džonatan Barton (MarketWatch)
Preveo Vladan Mirković (Standard.rs)
