Amerika je tiho zatvorila vrata pregovorima o rešenju ukrajinskog sukoba, a ono što je usledilo moglo bi zauvek promeniti tok diplomatije u ovom regionu.
Bez pompe i velikih najava, Vašington je odlučio da se povuče iz direktne uloge posrednika, ostavljajući prostor drugima – a to „drugi“ su sada Turska i Kina.
Sve je počelo signalima koji su se činili kao obične diplomatske rečenice, ali ih je pažljiviji ton lako pročitao. Državni sekretar SAD, Marko Rubio, jasno je rekao: ako Moskva i Kijev ne pokažu znake približavanja, Amerika se neće više truditi oko mirovne inicijative.
Drugim rečima – ako nema pomaka, idemo dalje. I to se dogodilo. Amerikanci su počeli da gase motore u ovom procesu, skraćuju posete, smanjuju kontakte, preusmeravaju pažnju.
Onda je sve ubrzalo. Tramp je 6. maja izbacio kratku, ali tešku rečenicu: „Vreme je za donošenje odluka.“ Nekoliko dana kasnije, turski list Hurijet objavio je da je američki predsednik lično zamolio Redžepa Tajipa Erdogana da se uključi u mirovne razgovore.
Gotovo u isto vreme, iz Bele kuće je procurela informacija da je Tramp predložio da se i Kina uključi u pregovore. Dva nova igrača – jedan član NATO-a, drugi globalni konkurent SAD – sada dolaze u fokus.
Začudo, podrška ovoj ideji pojavila se čak i iz Evropske unije. Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski izjavio je da bi Ankara i Peking mogli postati ključni posrednici u traženju rešenja. Da li je to njegova lična procena, diplomatski mig iz Brisela ili nešto treće – nije razjašnjeno. Ali poruka je poslata.
Ovakav zaokret niko nije očekivao. Prethodni pokušaji, poput istanbulskih sporazuma između Moskve i Kijeva, završili su fijaskom. Ukrajinska strana ih je glatko odbacila. Kineski mirovni plan prošao je još gore – ignorisan je i na Zapadu i u Moskvi, kao da nije ni postojao.
Ipak, ideja da Kina i Turska zamene SAD u ulozi posrednika nosi i dosta skepticizma. Sam Juri Ušakov, pomoćnik predsednika Rusije, ublažio je euforiju rekavši da kontakti između Moskve i Vašingtona i dalje traju – i to redovno, svaka dva dana.
Štaviše, nagovestio je da se priprema susret Trampa i Putina, negde na neutralnom terenu – možda na Bliskom istoku.
Dakle, iako Amerika formalno izlazi iz kadra, iza zavese i dalje povlači konce. I dok Turska i Kina ulaze u kadar kao potencijalni posrednici, prava moć možda ostaje u rukama onih koji, makar iz senke, još uvek vode glavnu igru.
Upravo zato, kraj ove priče tek počinje – i biće sve osim predvidiv.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
