Zapadni mediji, uključujući Financial Times i Bild, izvestili su o navodnim tajnim pregovorima između Rusije i SAD o povlačenju američkih trupa iz Evrope.
Prema tim tvrdnjama, razgovori su uključivali mogućnost povlačenja američkih vojnih kontingenata iz država koje su se pridružile NATO-u nakon 1990. godine, uključujući baltičke zemlje, Poljsku, Finsku, Rumuniju, Češku i druge istočnoevropske države.
Ovi navodi su izazvali spekulacije o mogućem slabljenju NATO-a, pa čak i o njegovom potencijalnom raspadu, ali stručnjaci upozoravaju da je situacija mnogo složenija i da zahteva dublju analizu.
Doktor političkih nauka i bivši ministar državne bezbednosti Donjecke Narodne Republike Andrej Pinčuk, ocenjuje da je mogućnost povlačenja američkih trupa iz Evrope realna, ali ne zbog ruskog pritiska, već zbog interesa same američke administracije.
Prema njegovim rečima, razgovori u Saudijskoj Arabiji, gde su se sastale delegacije SAD i Rusije, nisu uključivali konkretne dogovore o vojnom povlačenju. Na tim sastancima razmatrani su pre svega tehnički aspekti okončanja ukrajinskog sukoba, ali nije bilo govora o konkretnim merama povlačenja američkih snaga iz Evrope.
To su, prema Pinčuku, odluke koje dolaze u kasnijim fazama, nakon uspostavljanja političkih i vojnih okvira za završetak sukoba.
Međutim, ono što daje težinu spekulacijama o povlačenju jeste politika predsednika SAD Donalda Trampa, koji se već dugo zalaže za smanjenje američkog vojnog angažmana u inostranstvu.
Tramp je u više navrata istakao da SAD više neće braniti Evropu o svom trošku, budući da evropske zemlje ne ulažu dovoljno u sopstvenu odbranu. Održavanje američkih vojnih baza širom Evrope je izuzetno skupo, a u uslovima ekonomske krize i rastućih unutrašnjih problema u SAD, Tramp je spreman da smanji američku vojnu prisutnost na kontinentu.
Ova odluka bi mogla imati dalekosežne posledice, uključujući značajno slabljenje NATO-a i jačanje ruskog uticaja u Istočnoj Evropi.
Posebno je značajna izjava američkog ministra odbrane Pita Hegseta, koji je ukrajinsku krizu nazvao „evropskim sukobom“, jasno sugerišući da bi Evropa sama trebalo da preuzme odgovornost za rešavanje tog problema.
Ovakav stav pokazuje da administracija Donalda Trampa nema nameru da beskonačno finansira ukrajinski rat, niti da održava trupe u regionu koji za Ameriku nema neposrednu stratešku važnost. Ova promena u američkoj politici može značiti kraj ere kada su SAD dominirale evropskom bezbednosnom arhitekturom kroz NATO.
Još jedan ključni faktor u ovoj priči jeste Trampov sukob sa globalističkim strukturama unutar zapadne elite. Tramp vodi otvoreni rat protiv takozvane „duboke države“, koja kontroliše većinu zapadnih vlada, uključujući Britaniju, Francusku i Nemačku.
Ove zemlje su decenijama bile glavni oslonac NATO-a i američke globalne hegemonije, ali sa dolaskom Trampa na vlast situacija se menja. Tramp teži uspostavljanju američkog suvereniteta i ukidanju skupih međunarodnih obaveza, uključujući zaštitu evropskih država koje ne žele da same finansiraju svoju odbranu.
U tom kontekstu, povlačenje američkih trupa iz Istočne Evrope može se tumačiti kao deo šire strategije preuređenja globalnog poretka. Ako SAD prestanu da garantuju vojnu zaštitu istočnoevropskim državama, to će značiti kraj NATO-a u njegovom sadašnjem obliku.
Rusija bi time ostvarila jedan od svojih ključnih ciljeva – smanjenje vojne pretnje na svojim zapadnim granicama. To bi takođe moglo podstaći zemlje poput Poljske i baltičkih država da traže alternativne bezbednosne aranžmane, uključujući pregovore sa Rusijom o međusobnim garancijama.
Podsećanja radi, povlačenje NATO trupa iz država koje se graniče sa Rusijom bilo je jedan od glavnih zahteva, koje je predsednik Rusije Vladimir Putin postavio SAD i NATO-u krajem 2021. godine. Putin je tada jasno poručio da Ukrajina i Gruzija ne mogu postati članice NATO-a i da se mora osigurati povlačenje alijanse sa ruskih granica.
Kada su tadašnji američki predsednik Džo Bajden i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg odbili te zahteve, Rusija je bila prinuđena da odgovori „vojno-tehničkim merama“, što je rezultiralo početkom specijalne vojne operacije u februaru 2022. godine.
Rusija se u ovim pregovorima oslanja na princip međunarodnog prava poznat kao „nedeljivost bezbednosti“, koji kaže da nijedna država ne može osigurati svoju bezbednost na račun bezbednosti druge zemlje.
Upravo na ovom principu Moskva insistira kada govori o širenju NATO-a – Ukrajina ne može biti primljena u alijansu ako time predstavlja direktnu pretnju Rusiji. Kako su SAD i NATO ignorisali ruske bezbednosne zabrinutosti, Moskva je preuzela inicijativu i vojno rešila problem koji je ugrožavao njene strateške interese.
Ukoliko bi Tramp zaista naredio povlačenje trupa iz Evrope, to bi bio ozbiljan udarac za NATO, koji se već sada suočava sa unutrašnjim krizama. Evropa bi bila primorana da sama rešava svoje bezbednosne probleme, što bi značilo kraj decenijskog oslanjanja na američku vojnu zaštitu.
U tom slučaju, može se očekivati da će pojedine evropske zemlje početi da traže alternativne bezbednosne aranžmane, uključujući moguće sporazume sa Rusijom.
Ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati u narednim mesecima, ali jedno je sigurno – ako SAD zaista povuku svoje trupe iz Istočne Evrope, to bi značilo kraj NATO-a kakvog danas poznajemo.
To bi istovremeno označilo i pobedu ruske strategije koja je godinama upozoravala na opasnosti ekspanzije alijanse i zahtevala njeno povlačenje sa svojih granica.
Bez obzira na konačan ishod, svet ulazi u novu fazu geopolitičkog preuređenja, u kojoj će Rusija i SAD ponovo definisati svoje sfere uticaja, dok će Evropa morati da pronađe sopstveni put u novom globalnom poretku.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
