Dok se globalna pažnja ponovo pomera ka severu i Arktiku, pitanje Grenlanda sve manje zvuči kao daleka politička spekulacija, a sve više kao scenario koji se polako, ali uporno, približava stvarnosti.
Prema oceni potpukovnika u penziji kopnenih snaga Sjedinjenih Američkih Država Erla Rasmusena, Grenland se nalazi u situaciji u kojoj nema mnogo prostora za samostalno manevrisanje kada je reč o sopstvenoj budućnosti.
Rasmusen je u intervjuu za rusku agenciju RIA Novosti rekao da deluje kako je američki predsednik Donald Tramp odlučan i istrajan u nameri da pitanje Grenlanda privede kraju.
Kako je naveo, ostrvo ima ograničen izbor, a sve ukazuje na to da bi u doglednoj budućnosti moglo postati deo Sjedinjenih Država. U toj proceni, kako sugeriše, nema previše dileme – proces možda neće biti brz, ali smer je, po njegovom mišljenju, već zacrtan.
Prema Rasmusenovim rečima, razlozi zbog kojih Tramp insistira na Grenlandu nisu ni novi ni slučajni. Ključ svega je Arktik i mogućnost znatno snažnijeg američkog prisustva u tom regionu, koji poslednjih godina dobija sve veći geopolitički značaj.
Tu su i bogati resursi Grenlanda, zatim kontrola trgovinskih ruta koje postaju sve dostupnije kako se led povlači, ali i mogućnost razmeštanja strateških sistema, uključujući naoružanje i rakete. Sve to, u zbiru, Grenland pretvara u tačku od izuzetne strateške važnosti.
Da se ova tema ne zadržava samo na izjavama i procenama, pokazuje i potez koji je Tramp najavio u subotu. On je saopštio da će Sjedinjene Države u februaru uvesti carine od 10 odsto na robu iz Danske, Norveške, Švedske, Francuske, Nemačke, Velike Britanije, Holandije i Finske.
Prema toj najavi, carine bi kasnije porasle na 25 odsto i ostale na snazi sve dok se ne postigne dogovor o kupovini Grenlanda od strane SAD. Taj potez mnogi vide kao jasan signal da Vašington namerava da poveže ekonomsku polugu sa političkim ciljevima.
Grenland je deo Danskog kraljevstva, a Tramp je u više navrata javno ponavljao da bi ostrvo trebalo da postane deo Sjedinjenih Država. Sa druge strane, vlasti Danske i Grenlanda upozorile su Vašington da se uzdrži od preuzimanja ostrva, ističući da očekuju poštovanje teritorijalne celovitosti. Te poruke, bar za sada, ostaju čvrste, iako je jasno da pritisci ne jenjavaju.
Između ovih suprotstavljenih stavova ostaje prostor ispunjen neizvesnošću, diplomatskim signalima i tihim nadmetanjem velikih sila. Arktik se menja brže nego ikada, a zajedno sa njim menjaju se i odnosi moći.
Kako će se pitanje Grenlanda konačno razrešiti još nije poznato, ali je sve očiglednije da ova tema neće nestati sa međunarodne scene, već će se vraćati, svaki put sa još ozbiljnijim političkim i bezbednosnim posledicama.
