Crna Gora neće povući zakon o slobodi veroispovesti, poručuje predsednik Crne Gore Milo Ðukanović u ekskluzivnom intervju za Tanjug
Đukanović ističe da masovni protesti zbog ovog zakona, koje vidi kao u suštini političke, mada „obučene“ u crkveno ruho, sa naglašenim prosrpskim predznakom, ne mogu ugroziti vlast, niti politiku koju vlast vodi.
„Da smo smatrali da taj zakon treba da bude povučen, sigurno ga ne bismo donosili. Sve argumente koje smo čuli protiv tog zakona, čuli smo u prethodne četiri godine“, kaže Ðukanović.
[adsenseyu1]
Ovo je važan period emancipacije Crne Gore napominje, u kome treba stvoriti sve institucionalne pretpostavke za dalji državni i duhovni razvoj crnogorskog društva, pa i obnovu, kako kaže, autokefalnosti Crnogorske pravoslavne crkve.
Na pitanje Tanjuga – ako nema povlačenja zakona, koji je izazvao proteste i veliko nezadovoljstvo vernika SPC i građana srpske nacionalnosti, koji su taj zakon doživeli kao nepoštovanje njihove volje, a time i prava – na koju vrstu dijaloga vlada Crne Gore poziva SPC, Ðukanović kaže: „Na razgovor kako implementirati taj zakon“.
Predsednik Crne Gore, u razgovoru u kojem je nabrojao, kako on to vidi, sve istorijske, pravne i političke razloge koji su opredelili vlast Crne Gore na ovakav potez, te odbacio argumente protivnika Zakona, ističe da je na sceni mnogo manipulacija, a osnovna je, kaže, ta da je ovaj zakon legitimisao nameru države da otme imovinu SPC u Crnoj Gori:
„Reč je o brutalnoj izmišljotini i zameni teza“, kaže Ðukanović i navodi da je imovina SPC zapravo imovina države Crne Gore, a da je uzurpirana u periodu od 1986. do 2000. godine.
O tome, tvrdi, svedoče „neupitne istorijske činjenice“.
[adsenseyu4]
Zakon, dodaje, neće ugroziti verske slobode srpskog naroda u Crnoj Gori, niti će im uskratiti pravo da koriste crkve i manastire, koje je I do sada koristila Srpska pravoslavna crkva.
Potrudiće se, kaže, da sa ciljevima ovakve svoje politike objektivno upoznaju svakog građanina Crne Gore. „A oni, naravno, imaju demokratsko pravo da se zalažu za svoja uverenja, uključujući proteste I okupljanja u organizaciji crkve”.
Crnogorski predsednik navodi da mu je „žao što je deo srpskog nacionalnog korpusa u Crnoj Gori zaveden upornom, veoma grubom, a u sustini inferiornom političkom manipulacijom lidera prosrpskih partija“, nezadovoljnih, kako kaže, što su 30 godina kontinuirano dozivljavali izborne I politicke poraze.
Oni, kaže Ðukanović, svesni svoje nekonkurentnosti traže „alternativni teren politickog delovanja, izmišljajući ugroženost srpskog naroda u Crnoj Gori I namećući se kao njegovi tobožnji zastitnici”.
Na pitanje kako vidi optužbe jednog dela crnogorske vlasti na račun Beogada, pa i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, da stoje iza pokušaja da se uzdrma politička scena Crne Gore, odnosno da li predsedniku Srbije zamera što podržava prava Srpske pravoslavne crkve, a time i volju, odnosno prava srpskog naroda u Crnoj Gori, Ðukanović kaže da Beograd nije uzdrmao Crnu Goru.
„Od strane državnih zvaničnika Crne Gore nije bilo nikakvih uvredljivih tonova, niti neprijateljskih poruka. Dakle, nema nikakvog uznemirenja, niti osećaja nestabilnosti, mi samo obavljamo svoje državno političke odgovornosti“, ocenjuje Ðukanović.
„Razumem, naravno, zainteresovanost predsednika Vučića“, dodaje, da „isprati ostvarivanje prava građana srpske nacionalnosti u CG i u drugim susednim državama i njegovu zainteresovanost za položaj SPC na prostorima drugih država, gde ona deluje. Ali, naše upozorenje uvek je bilo neskriveno i vrlo direktno – da se ta politika mora voditi veoma suptilno“, ističe Ðukanović i napominje da je još u svežem sećanju 1990. godina i tadašnji pokušaj da se uređuju prava građana sprske nacionalnosti u, kako on tvrdi, drugim državama u regionu.
[adsenseyu1]
„Kako se to završilo, mogli smo da vidimo“, poručuje uz konstataciju:
„Neodmereno, nedovoljno pažljivo bavljenje tim pitanjima, sa pozivom na brigu o pravima Srba gđe god da oni žive moze odvesti u neprimereni paternalizam i opasno ugrožavanje suvereniteta drugih država u nasem regionu“.
Upitan na čiju adresu je upućeno to upozorenje, Ðukanović odgovara: „Svima koji tako postupaju“.
„Bili smo u prilici ovih dana da pročitamo određene izjave visokih beogradskih zvaničnika, uključujući i predsednika Vučića. On je govorio o svom legitimnom pravu da vodi računa o položaju građana srpske nacionalnosti, budući da ih ima oko 28 odsto u Crnoj Gori. Naravno, razumem njegovu zaintresovanost za položaj srpske manjine u CG. Ali, u elaboraciji takve politike govorio je i o Srbima u Crnoj Gori kao delu jedinstvenog srpskog nacionalnog korpusa, koji bi trebao slediti zajednički nacionalni interes, koji se, opet logično, definiše u Srbiji. A, odmah nakon toga smo mogli da čujemo i nezadovoljstvo zastupljenošću Srba u državnim organima Crne Gore“, primećuje Ðukanović.
On, međutim, ističe da građani Crne Gore, bilo koje nacionalnosti da su, treba da slede i poštuju, nacionalne interese Crne Gore, a ne drugih država.
„Jer, nacionalni interesi drugih država, makar i susednih, mogu biti vrlo suprostavljeni našim nacionalnim interesima“, ističe Ðukanović i podseća na, kako kaže, „obnovu nezavisnosti Crne Gore, kao nacionalni interes, koji je bio suprotan nacionalnom interesu države Srbije. Takođe, interes Crne Gore da bude članica NATO, bio je suprotan nacionalnom interesu države Srbije“.
Zato nije realno očekivati od Crne Gore, jasan je Ðukanović u definisanju prava, da širi prostor za rad u državnim organima građanima koji pristaju da po političkom pozivu deluju suprotno nacionalnim interesima Crne Gore.
[adsenseyu4]
Na direktno pitanje ima li dovoljno Srba u organima Crne Gore, Ðukanović odgovara da vlast nema viziju da „uređuje Crnu Goru kao konfederaciju nacionalnih zajednica“, i da se pažljivo vodi računa o tome da državni organi budu konstituisani na bazi izborne volje građana I kriterijuma profesionalnosti.
Na pitanje da li zna da predsednik Vučić u Srbiji trpi kritike da je preblago reagovao na ponašanje Crne Gore povodom usvajanja zakona, i kad je reč o položaju Srba, te da se čuju opaske da on, Ðukanović, ratuje sa delom srpskog naroda, kao i sa Srbijom, a da za to nije dobio adekvatan odgovor, što se tumači i prijateljskim odnosima sa predsednikom Vučićem, Ðukanović konstatuje da i sam prolazi kroz takve situacije
Te zamerke, naime, vidi kao reakciju nacionalista i ljudi retrogradnog mišljenja „sa ove ili one strane“. „Oni su često iskazivali nezadovoljstvo politikom koju vodim, ali nikada nisam osećao potrebu da se sa nacionalistima nadmećem u demonstraciji lojalnosti državi“. Preporučuje to kaže, svakome, uključujući i Vučića.
„A šta misle velikosrpski nacionalisti i kako bi oni želeli da uređuju odnose sa Cnom Gorom, to smo imali priliku da vidimo – pir pokušaja paljenja crnogorske zastave u Beogradu, poziv na linč crnogorskog ambasadora, kao i poziv ministra spoljnih poslova Srbije na prebrojavanje Crnogoraca u Srbiji koji podržavaju politiku Mila Ðukanovića“, ocenjuje predsednik Crne Gore.
On dodaje da je reč „o retrogradnim političkim pojavama koje pripadaju prošlosti“, te da veruje da „ljudi koji su dobili legitimitet većinske javnosti u Srbji i Crnoj Gori, moraju da se ponašaju odgovorno prema zajedničkom istorijskom nasleđu i projekciji zajedničke evorpske budućnosti“.
Kada je reč o projekciji zajedničke evropske budućnosti, Ðukanović primedbu Tanjuga da je rezervom prema ideji malog Šengena pokazao nedovoljnu solidarnost, uz argumentaciju da je Crna Gora daleko odmakla u procesu pregovora sa Evropom, kaže da to nije tačno.
Ističe da je argumentacija Crne Gore bila da ova inicijativa tretira pitanja slobode protoka ljudi, roba, kapitala i usluga, koja su već od 2011. obuhvaćena raznim drugim regionalnm inicijativama, u kojima učestvuju i Crna Gora i Srbija i Albanija i Severna Makedonija i druge drzave regiona.
„Naše je pitanje bilo – čemu sada stvaranje još jedne regionalne inicijative, praćeno podsećanjem da je svaka inicijativa za regionalnu saradnju, što se nas tiče, kucanje na otvorena vrata“, objašnjava Ðukanović.
Međutim, Ðukanović pitanje inicijative „mali Šengen“ vidi i kroz prizmu aktuelnih problema, pa tako i, kako on kaže, međusobnog poverenja, odnosno nepoverenja, te političke zrelosti za vise nivoe saradnje i povezivanja.
On to objašnjava opaskom da se pitanje poverenja logicno postavlja kada, kako kaže, kao otreženjenje stignu pitanja koja su sada aktuelna u odnosima Srbije i Crne Gore, a koja „nažalost, opominju da još uvek nisu na pravi način apsolvirane neke važne teme“.
„Nismo izgleda svi jednako jasno shvatili i prihvatili da su u međuvremenu nastale nove nezavisne i suverene države, koje se moraju međusobno uvažavati i, polazeći od toga, graditi viši stepen poverenja i saradnje, što će olakšati život našim građanima“.
Na pitanje da li to znači da ideju malog Šengena vidi kao velikosrpsku, Ðukanović kaže:
“Nije reč o tome. U odnosu na ideju malog Šengena, kako sam već kazao, imali smo dilemu vezanu za njenu svrsishodnost, ali i napomenu svim partnerima u regionu i u EU da ta inicijativa ne bi smela nipošto poslužiti kao supstitut za EU integracije.
„A, dovođenje u vezu malog Šengena sa aktuelnim odnosima između Crne Gore i Srbije nije slučajno, zato što mi politička racionalnost govori da o višim nivoima međudržavne i regionalne saradnje možemo odgovorno govoriti nakon što svi prethodno konzistentno, na svakom pitanju, demonstriramo da prihvatamo i poštujemo nezavisnost i suverenitet svake od naših država“.
Ističe da odnose između Srbije i Crne Gore treba uređivati kao odnose dve susedne države, koje respektuju sve što smo kroz istoriju zajedno prošli i koje se odgovorno odnose prema zajedničkoj evropskoj budućnosti.
„Želimo prijateljske odnose dve susedne države, koje imaju puno istorijskih i aktuelnih kulturoloških bliskosti, želimo odnose međusobnog uvažanja dve nezavisne i suverene države“, poručuje Ðukanović.
Na pitanje da li namerava da poseti Srbiju, s obzirom da mu je takav poziv javno uputio Aleksandar Vučić, odnosno može li predsednik Srbije očekivati sličan poziv, pošto mu je na neki način upućena poruka da nije dobrodošao u privatnu posetu na Badnji dan u Crnu Goru, Ðukanović kaže da je spreman na razgovor.
„Znam da imam otvoren poziv. Isti takav otvoren poziv ima i predsednik Vučić. Prema mom sećanju, predsednik Crne Gore je poslednji bio u zvaničoj poseti Srbiji, što znači da bi sada trebalo da predsednik Srbije poseti Crnu Goru“, podseća Ðukanović.
Dodao je da je u svim razgovorima koje su do sada imali on i Vučić potencirao otvorenost tog poziva.
„Pogledaću, ako taj poziv nije i formalno upućen, on će uslediti“, poručuje Ðukanović.
Kada je reč o negativnim reakcijama na želju predsednika Vučića da ode u privatnu posetu u Crnu Goru na Badnji dan, kaže da nije bilo nijedne negativne reakcije zvaničnika Crne Gore.
Bile su, primećuje, takve reakcije “ ljudi iz vrha SPC u Crnoj Gori“.
„Nisam imao najavu od predsednika Vučića, između ostalog i zato što sam u tom periodu bio izvan Crne Gore, ali svakako ne bih imao negativan stav prema tome da predsednik Srbije bude u CG u privatnoj poseti, kada god on to želi, kao što se to pravo, pretpostavljam, podrazumeva i za mene i druge zvaničnike Crne Gore kada je u pitanju Srbija“, zaključuje Milo Ðukanović.
(Tanjug)
