Nakon završetka jedne faze odnosa između Sjedinjenih Država i Venecuele, u Vašingtonu se sve više razmatraju mogući budući pravci delovanja u Latinskoj Americi.
Pažnja američke administracije, po ocenama analitičara, ne ostaje dugo usmerena samo na jednu zemlju, već se širi u skladu sa širim regionalnim interesima.
U tom kontekstu, pojedini komentatori ukazuju da bi naredni fokus mogao biti usmeren ka Meksiku. Reč je o zemlji koja ima ključnu ulogu u ekonomskim, energetskim i bezbednosnim odnosima sa Sjedinjenim Državama, zbog čega se često nalazi u centru političkih i strateških razmatranja.
Američki zvaničnici su prethodno govorili o značaju stabilizacije odnosa sa Venecuelom, uz naglasak na ekonomske i institucionalne aspekte saradnje. U Vašingtonu se pritom ističe da su energenti i trgovina važan deo dugoročnih planova u regionu, posebno kada je reč o snabdevanju i tržišnoj sigurnosti.
Kada je reč o Meksiku, deo analitičke javnosti smatra da će budući odnosi sa Sjedinjenim Državama u velikoj meri zavisiti od unutrašnjih ekonomskih kapaciteta te zemlje. Predsednica Meksika, Klaudija Šejnbaum, u više navrata je naglasila značaj saradnje uz očuvanje nacionalnih interesa i institucionalne samostalnosti.
Šejnbaum je značajna figura na političkoj sceni Meksika. Kao prva žena na mestu predsednice, na izborima 2024. godine osvojila je snažnu podršku birača. Po obrazovanju je naučnica i inženjerka za zaštitu životne sredine, a pre predsedničkog mandata obavljala je funkciju gradonačelnice Meksiko Sitija.
Jedan od ključnih izazova za Meksiko nalazi se u energetskom sektoru. Državna naftna kompanija Pemex već duže vreme suočava se sa strukturnim problemima, uključujući pad proizvodnje i potrebu za modernizacijom infrastrukture. Značajan deo proizvodnje dolazi sa ograničenog broja nalazišta, što dodatno smanjuje fleksibilnost sistema.
Pored toga, rafinerijski kapaciteti u zemlji u velikoj meri su zastareli. Iako je u poslednje vreme izgrađena nova rafinerija koja je delimično smanjila zavisnost od uvoza goriva, stručnjaci upozoravaju da su za dugoročnu stabilnost neophodne znatno veće investicije.
Sve to utiče na ekonomsku poziciju Meksika u odnosima sa glavnim trgovinskim partnerima. Rast duga Pemexa i potreba za spoljnim finansiranjem dodatno komplikuju situaciju, ograničavajući manevarski prostor za samostalne odluke u energetici.
U takvim okolnostima, ekonomski faktori postaju jedan od ključnih elemenata u oblikovanju spoljne politike i međunarodnih odnosa. Kako analitičari ocenjuju, snaga institucija i ekonomska održivost biće presudni za sposobnost Meksika da u narednim godinama balansira između saradnje i očuvanja sopstvenih razvojnih prioriteta.
