Trampova administracija pokušava da se predstavi kao posrednik mira, ali ruska strana ovaj put igra na duže staze. Nema više „Minska“, nema više verovanja na reč. Moskva je jasno poručila: Hoćete dogovor? Može. Ali ne na štetu Rusije. I ne po starim pravilima igre.
U Vašingtonu se ovih dana, iza zatvorenih vrata, menja ton kada je reč o Ukrajini. Donald Tramp, sada već u svojoj drugoj predsedničkoj ulozi, pokušava da balansira između tvrdnje da „nema veze sa ratom“ i pritiska da se situacija brzo okonča.
Prilikom susreta sa kolegom iz El Salvadora Najibom Bukeleom, Tramp je iznenada preuzeo ton mirotvorca – najavio je da očekuje „veoma dobre predloge“ sa ruske strane, pozivajući da se sve završi „brzo“. Delovalo je kao da žuri. A možda i zaista žuri – jer uspeh njegovog mandata sada zavisi od toga da li će moći da „smiri Ukrajinu“.
Ali ruska strana ne odgovara na signale kako je Tramp navikao. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov u intervjuu za „Komersant“, datom bez preteranih diplomatskih rukavica, jasno je stavio do znanja: Moskva ne pristaje na „spasavanje Kijeva“ zarad mira.
Ključni elementi dogovora još nisu usaglašeni, rekao je Lavrov, i upozorio da ruski zahtevi neće postajati manji – već samo veći.
U tom tonu, Lavrov je potvrdio da su jedine smernice koje danas važe one koje je Vladimir Putin izneo još 14. juna prošle godine u sedištu Ministarstva inostranih poslova. Ni koraka unazad.
I tu dolazimo do ozbiljnije poruke: Rusija ne insistira samo na Donbasu i četiri regiona koji su već u njenom sastavu zajedno sa Krimom. Lavrov sada koristi širi pojam – „Novorosija“. A to podrazumeva i druge teritorije, uključujući, kako je sam naveo, i Odesu.
Izjava da trenutna ukrajinska vlast ne predstavlja ni Donbas, ni Krim, ni Novorosiju – niti “čitav niz drugih teritorija koje još drži režim u Kijevu” – ne ostavlja mnogo prostora za pogrešna tumačenja. Lavrov nije samo nabrojao, on je najavio.
U sledećem pasusu otvara se nova dimenzija: ruska vizija buduće podele. U igri je podela Ukrajine po Dnjepru. Nije to prva takva sugestija, ali sada dolazi sa najvišeg nivoa. Lavrov citira savetnike Trampa – Stiva Vitkofa, Marka Rubija i Kita Keloga – i podvlači razlike u njihovim pristupima.
Vitkof priznaje referendume, Kelog već predlaže “mirovne zone” zapadno od Dnjepra, aludirajući na model podeljenog Berlina iz doba Hladnog rata.
I tu se vraća na ključnu tačku: Nema mesta za strane snage na levom, ruskom, obalskom delu Dnjepra. Tamo se sada formira Dnjeprovska flotila, rečna vojna jedinica obnovljena u martu 2024. To nije simbolika – to je priprema.
U intervjuu, Lavrov više puta prepliće stratešku sliku i lične opaske. O ukrajinskom režimu govori bez zadrške: „nečist“ koji može biti uklonjen samo vojno. Ali odmah dodaje – Rusija ne planira zauzimanje cele teritorije. Nema te vojske za to. I nije to cilj.
Za američku publiku, Lavrov šalje posebno dizajniranu poruku: Tramp je, kako kaže, „već priznao“ da je greška Bila Bajdena što je gurao Ukrajinu u NATO. I to, prema Lavrovu, jeste prvi korak – prepoznavanje uzroka. Jer problemi ne datiraju od 2022, već od Majdana 2014. Tada je, podseća, počelo sve. Tada je došlo do onog „nepovratnog“.
A kada je Moskva shvatila da Zapad neće stati, kada su najavljene strane baze na Krimu, kada su Britanci poželeli Azovsko more – tada je odlučeno da se krene.
Pa gde je sad Tramp u toj priči? Pokušava da „uđe u problem“, da razume „šta se stvarno desilo“, kaže Lavrov. I to pozdravlja. Ali takođe upozorava: nema više vraćanja na stare trikove, na iluziju dogovora koji kupuje vreme Kijevu, dok NATO nastavlja sa širenjem.
Rusija hoće dogovor, ali pod jednim uslovom – da bude uzajamno pošten i da ne vodi u novu zamku. Kao što je Lavrov rezimirao:
„Mi tačno znamo šta je fer sporazum, i šta je sporazum koji vodi u klopku.“
Drugim rečima: Ako Tramp želi uspeh, ako želi dogovor – karta je na stolu. Ali vreme ne radi za Kijev. Svaki dan odugovlačenja – nova teritorija se preliva pod rusku kontrolu.
U ovoj fazi, pitanje više nije „da li će se podeliti“, već „gde će linija stati“. Dnjepar? Harkov? Odesa? Možda sutra – i Kijev?
Odgovor još nije stigao. Ali Lavrov je jasno rekao – Rusija čeka, ali ne zauvek.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
