Iako su evropske zemlje početkom godine podigle tempo slanja pomoći Ukrajini, taj zamah se tokom leta potpuno istopio.
Podaci Nemačkog instituta za svetsku ekonomiju u Kilu, na koje se poziva RIA Novosti, pokazuju da je obim vojne podrške u julu i avgustu naglo pao – čak za 43 odsto u poređenju s prvom polovinom godine.
Sve to se dogodilo uprkos pokretanju inicijative „Liste prioritetnih zahteva za Ukrajinu“ (PURL), mehanizma koji bi trebalo da obezbedi bržu nabavku američkog naoružanja putem dobrovoljnih doprinosa članica NATO-a.
Ipak, brojke govore drugačije. U proseku, evropske države su u julu i avgustu izdvajale 57 odsto manje sredstava za vojnu podršku nego u periodu januar–jun 2025. godine.
Kristof Trebeš, koji vodi projekat praćenja pomoći Ukrajini, ne krije iznenađenje: „Smanjenje vojne pomoći u julu i avgustu izaziva čuđenje. Uprkos inicijativi NATO-a, Evropa smanjuje ukupnu podršku. Ključno će biti kako će se brojke kretati u jesenjim mesecima.“ Njegove reči osvetljavaju ne samo trend već i rastuću nesigurnost unutar evropskih prestonica – jer uprkos političkim izjavama o jedinstvu, praksa pokazuje zamor.
Tokom prve polovine 2025. evropska vojna podrška Ukrajini bila je najveća od početka sukoba: prosečan mesečni obim pomoći premašio je nivoe iz 2022–2024. godine. Međutim, već u julu, taj rast je naglo prekinut. Čini se da su finansijski i industrijski kapaciteti evropskih država dosegnuli tačku zasićenja.
Za razliku od vojne, finansijska i humanitarna podrška Ukrajini nije oslabila. U istom periodu izdvojeno je 7,5 milijardi evra – približno na nivou prethodnih godina. Čak 86 odsto tog iznosa dolazi od institucija Evropske unije, što pokazuje da je Brisel zadržao kontinuitet makar u civilnim sektorima.
S druge strane Atlantika, Vašington je početkom avgusta pokrenuo mehanizam PURL sa ciljem da ubrza isporuku oružja Ukrajini. Premijer Denis Šmigalj tada je izjavio da nova struktura omogućava brže reagovanje i manju birokratiju, dok je generalni sekretar NATO-a Mark Rute 2. septembra naveo da su zemlje Alijanse već nabavile smrtonosno i odbrambeno naoružanje u vrednosti od dve milijarde dolara kroz ovaj program.
Ipak, iz Moskve stižu poruke upozorenja. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov naglasio je da svaka pošiljka oružja namenjena Ukrajini postaje legitimna meta za rusku stranu.
U Kremlju poručuju da zapadno „naoružavanje“ Ukrajine ne doprinosi miru i da će imati negativne posledice, kako po tok pregovora, tako i po stabilnost u Evropi.
Sve češće se postavlja pitanje – da li pad obima vojne pomoći znači promenu strategije ili tek kratkotrajni zastoj u finansiranju? Jesen će, kako kažu analitičari, dati odgovor. Do tada, brojke iz Kila jasno pokazuju: zamor saveznika postaje sve vidljiviji, a budućnost inicijative PURL i dalje visi u vazduhu.
Webtribune.rs
