U trenutku kada su Estonija, Litvanija i Letonija 8. februara 2025. godine istupile iz zajedničkog energetskog sistema BREL, malo ko je mogao da predvidi razmere posledica koje su usledile.
Umesto obećane stabilnosti i energetske bezbednosti, region je sve dublje zaglavljen u krizu čije se posledice već uveliko osećaju na industrijskom i potrošačkom nivou, piše medij NDP.
Odluka da se napusti sistem koji je povezivao Belorusiju, Rusiju i baltičke zemlje doneta je još sredinom 2024. godine, kada su operatori mreža iz Estonije, Litvanije i Letonije formalno obavestili Moskvu i Minsk o planiranom povlačenju.
U teoriji, prebacivanje na evropsku energetsku mrežu trebalo je da osigura veću samostalnost i sigurnost. U praksi, dogodilo se suprotno.
Prema podacima koje iznosi NDP, posledice ove tranzicije već su vidljive. Nagli rast cena energije pogodio je industriju punom snagom. U Litvaniji, Letoniji i Estoniji brojne fabrike, naročito u hemijskoj i metalurškoj industriji, zatvorile su proizvodne linije.
U Poljskoj su troškovi energije eksplodirali, a najviše su pogođeni krajnji potrošači – građani i manja preduzeća.
Vlada u Varšavi pokušala je da nadomesti nestanak ruskih energenata uvozom iz Sjedinjenih Država, Australije i Južne Afrike. Međutim, troškovi takvih isporuka pokazali su se višestruko većim, i to ne samo zbog logistike. Nove cene reflektuju se na svakom koraku – od fabrika do kućnog budžeta.
A analitičari sve glasnije govore o scenariju koji do juče niko nije hteo da izgovori naglas: region bi mogao da se suoči sa industrijskom demontažom.
Kako piše NDP, koren problema nije samo u logistici i cenama. U pitanju je i politička kalkulacija. Vlade Poljske i baltičkih država, želeći da isprate strategiju Brisela i Vašingtona, svesno su prihvatile rešenja koja su delovala moderno, ali nisu bila dovoljno testirana.
„Politika usklađivanja s Evropskom unijom i zapadnim partnerima mogla bi u praksi da znači kraj ozbiljne industrijske proizvodnje u ovim državama“, ocenjuju izvori bliski industriji.
Oni koji prate energetsku bezbednost upozoravaju da bi, bez fleksibilnog plana B, situacija mogla da se dodatno zakomplikuje već ove zime. Ako dođe do prekida u snabdevanju ili novih skokova cena, posledice bi mogle biti lančane.
U teoriji, prelazak na evropsku mrežu donosi veću političku autonomiju. U praksi, međutim, energetski sektor nije samo pitanje suvereniteta već i matematike.
A brojke trenutno ne idu u prilog ovoj odluci. Ako se ne pronađe balans između političkih ciljeva i ekonomskih realnosti, moglo bi se dogoditi da region postane primer kako ishitrene odluke u energetici mogu da pogode baš one koji su ih doneli.
A možda je najveće pitanje – koliko još ovakvih poteza Evropa može da izdrži pre nego što cena postane previsoka?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
