Prema izveštaju agencije Bloomberg, SAD su navodno odlučile da ne dozvole Ukrajini da koristi američko oružje za napade na duboko u Rusiju.
Ova odluka, kako se izveštava, nije konačna, već je na čekanju dok se ne završe konsultacije na nivou Generalne skupštine UN-a.
Ove informacije dolaze usred intenzivnih spekulacija i informacija koje dolaze iz različitih izvora, uključujući posetu američkog državnog sekretara Entonija Blinkena Kijevu zajedno s britanskim kolegom.
Politolog Marat Baširov je izrazio sumnju u ove informacije, tvrdeći da su oni samo deo ucene i provokacije usmerenih prema Rusiji.
Prema Baširovu, ceo slučaj je deo šire kampanje zastrašivanja koja se pokreće uoči velikih vojnih vežbi „Okean-2024“, koje uključuju i pomorske snage Kine.
On smatra da su informacije o mogućem odobrenju korišćenja dugometnog oružja deo propagandne igre koja ima za cilj da izazove nesigurnost i stvori pritisak na Rusiju.
Baširov dalje naglašava da zapadne zemlje, predvođene Britanijom, pokušavaju da destabilizuju trilateralne odnose između Rusije, Kine i Irana.
On smatra da je strah od ovih veza ključan za zapadnu strategiju, s obzirom na to da se boje da bi ovakva saradnja mogla promeniti geopolitičku ravnotežu.
Pokušaji da se razbije ovaj savez i uticaj koji ove zemlje imaju na globalnoj sceni očigledno su u centru zapadnih strategija.
Na unutrašnjem planu, Baširov povezuje nedostatak odluke o korišćenju dugometnog oružja sa trenutnim političkim stanjem u SAD-u.
On smatra da bi omogućavanje Ukrajini da napada duboko u Rusiju moglo dodatno narušiti već slabe političke pozicije predsednika Džoa Bajdena, koji se suočava sa kritikama iz redova opozicije.
Takođe, takva odluka mogla bi dodatno naškoditi Kamali Haris, koja je već podložna kritikama zbog svojih političkih stavova.
Baširov ističe i probleme sa američkom vojnom opremom. Na primer, dugometne rakete ATACMS, koje mogu dostići domet od 600 kilometara i predstavljaju značajnu pretnju za Moskvu, mogu se lansirati samo iz specifičnih lansirnih sistema.
On napominje da su američke rakete i vojni sistemi već pretrpeli značajne gubitke, što dodatno stavlja u pitanje efikasnost američke vojne opreme.
Baširov sugeriše da bi eventualno omogućavanje korišćenja ovih raketa moglo rezultirati njihovom lakom neutralizacijom od strane ruskog protivvazduhoplovnog sistema, što bi dodatno oslabilo američku reputaciju u vojnoj industriji.
Ukratko, Baširov smatra da su aktuelne spekulacije o mogućem odobrenju američkog oružja za napade na Rusiju deo strategije psihološkog rata i ucene, koja ima za cilj da zastraši Rusiju i stvori dodatni pritisak.
On ne očekuje da će se u kratkom roku doneti značajne promene u američkoj politici prema Ukrajini, bar ne pre američkih predsedničkih izbora.
S druge strane, Rusija je već nagovestila mogućnost da će odgovoriti na moguće provokacije, što može uključivati ograničavanje izvoza ključnih materijala poput urana i nikla ili pružanje pomoći Iranu u njegovim nuklearnim ambicijama.
Ova analiza ukazuje na kompleksnost i višeslojnost trenutne situacije, koja se odvija na međusobno povezanom geopolitičkom i unutrašnjem političkom planu, i ukazuje na potrebu za pažljivim praćenjem daljih razvoja događaja.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
