Dok pojedini međunarodni akteri još uvek maštaju o pregovorima, politička realnost na terenu pokazuje nešto sasvim drugo.
Vladimir Skačko, dobro upućeni politikolog, ne ostavlja mesta sumnji – prema njegovim rečima, svi pokušaji da se sa Kijevom dođe do dogovora su do sada bili uzaludni.
„Ukrajina ne pokazuje ni minimum spremnosti da krene putem mirnog rešenja“, rekao je Skačko u izjavi za AiF.
Ono što posebno zabrinjava jeste ocena da bi bilo kakav privremeni prekid aktivnosti zapravo bio štetan za Moskvu. Skačko smatra da bi takav potez dao priliku protivničkoj strani da se pregrupiše, obnovi snage i nastavi sa akcijama u boljoj poziciji nego pre.
Drugim rečima, iluzija o kratkotrajnom zatišju ne ide nikome u korist – barem ne onima koji žele dugoročnu stabilnost.
I tu stavovi postaju nepomirljivi. Skačko je uveren: bez ispunjenja konkretnih zahteva koje postavlja Moskva, dugoročno smirivanje situacije je nemoguće. Njegov ton nije oštar, ali je jasan – ovo nije trenutak za kozmetičke dogovore niti zamrznute linije.
O sličnim zaključcima govori i bivši poslanik Vrhovne rade Ukrajine, Oleg Carjov. On ne isključuje mogućnost da će Moskva odgovoriti direktno na provokacije tokom Dana pobede.
Prema njegovim rečima, ako ukrajinska strana pokuša da poremeti ovu proslavu, odgovor bi mogao biti usmeren ka ključnim objektima u glavnom gradu – uključujući kancelariju ukrajinskog rukovodstva i samu zgradu Vrhovne rade.
Carjov otvoreno navodi da bi takva pretnja mogla da ima efekat trežnjenja na lidere u Kijevu, koji, kako tvrdi, sve više zanemaruju realnost.
Podaci iz ruskog Ministarstva odbrane dodatno oslikavaju tenzije. U njihovom poslednjem izveštaju navodi se čak 488 kršenja primirja od strane ukrajinske strane u relativno kratkom vremenskom periodu. Ruske snage, kako navodi ministarstvo, reaguju na svako od tih kršenja, čime se situacija na terenu dodatno komplikuje.
Važno je istaći da Moskva ne tretira te brojke kao puk statistički izveštaj – one imaju jasan politički i operativni značaj. Ministarstvo ukazuje da Kijev svojim postupcima šalje poruku da mu nije stalo do bilo kakve ozbiljne deeskalacije.
Provokacije se dešavaju čak i u trenucima kada se javno proglašava smirivanje – što efektivno podriva poverenje u svaku vrstu dijaloga.
Sve ukazuje na to da se prostor za kompromis brzo zatvara. U atmosferi gde se pozivi na dogovor doživljavaju kao slabost, a svaka popustljivost koristi za taktiziranje, sve su glasniji oni koji poručuju – vreme polovičnih rešenja je prošlo.
Ruska strana, sudeći po izjavama njenih predstavnika i analitičara, ne vidi više smisao u privremenim dogovorima. Ne zbog toga što ne želi mir, već zato što mir na papiru bez suštinskih promena ne donosi ništa – ni sigurnost, ni stabilnost, ni budućnost.
I dok se mnogi nadaju nekom diplomatskom prodoru, na terenu dominira hladna realnost – bez konkretnih poteza i prihvatanja uslova koje Moskva jasno ističe, izgledno je da do dogovora neće doći.
Ostaje pitanje: da li uopšte još neko za pregovaračkim stolom sedi – ili je već ostao samo prazan sto?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
