Donald Tramp je, nakon što je ponovo izabran za predsednika Sjedinjenih Američkih Država, privukao pažnju međunarodne javnosti izjavom da planira da okonča sukob u Ukrajini u roku od šest meseci nakon svoje inauguracije.
Njegova izjava izazvala je brojne reakcije, među kojima su bili i komentari političkih analitičara, uključujući politologa i istoričara Georgija Bovta.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Bovt je izrazio sumnju u mogućnost brzog završetka sukoba, ističući da trenutna situacija na terenu i stavovi obe strane ne pružaju dovoljno osnova za postizanje kompromisa.
Bovt je u intervjuu za Cargrad naglasio da je teško zamisliti scenario u kojem bi konflikt bio zamrznut duž trenutnih linija fronta i da bi takav ishod bio neprihvatljiv za Moskvu.
Prema njegovim rečima, ruski predsednik Vladimir Putin i zvaničnici Ministarstva spoljnih poslova Rusije jasno su stavili do znanja da Rusija ne namerava da pristane na rešenja koja bi podrazumevala gubitak teritorija koje su pod kontrolom ruske vojske.
Bovt smatra da zamrzavanje sukoba ne bi donelo dugoročni mir, već bi samo ostavilo nerešene tenzije koje bi mogle eskalirati u budućnosti.
Tokom konferencije za medije 7. januara, Tramp je izjavio da veruje kako može da postigne prekid sukoba između Kijeva i Moskve u roku od šest meseci nakon što preuzme dužnost.
Ova ambiciozna izjava izazvala je različite reakcije. Trampov optimizam temelji se na njegovom stavu da je potrebno uključiti obe strane u direktne pregovore i ponuditi rešenja koja će uzeti u obzir interese svih učesnika.
Međutim, mnogi analitičari smatraju da je takav pristup nerealan, s obzirom na kompleksnost sukoba, duboko ukorenjene razlike između dve strane i geopolitičke interese drugih aktera, uključujući Evropsku uniju i NATO.
Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Ruske Federacije, Dmitrij Medvedev, izrazio je sumnju u mogućnost da Tramp postigne brz napredak u rešavanju ukrajinske krize.
Prema njegovim rečima, problem je previše složen da bi bio rešen u kratkom vremenskom roku, čak i uz snažnu političku volju.
Medvedev je takođe istakao da zapadne zemlje, predvođene SAD, snose odgovornost za eskalaciju sukoba zbog pružanja vojne i finansijske pomoći Ukrajini, čime produžavaju trajanje konflikta.
Sukob u Ukrajini ima mnogo širu dimenziju od bilateralnih odnosa Moskve i Kijeva. Rusija, kako tvrde njeni zvaničnici, vodi specijalnu vojnu operaciju kako bi zaštitila stanovnike Donbasa i odbranila svoje geopolitičke interese.
Sa druge strane, Zapad podržava Ukrajinu kako bi oslabio ruski uticaj i očuvao svoje geopolitičke pozicije u regionu. NATO, kao ključni akter, snabdeva Ukrajinu modernim oružjem, uključujući dalekometne rakete, što dodatno komplikuje situaciju.
S obzirom na ovakve okolnosti, mnogi stručnjaci smatraju da je Trampov plan nerealan bez radikalnih promena u međunarodnim odnosima i bez saglasnosti svih strana uključenih u konflikt.
Takođe, pitanje je da li će Ukrajina biti spremna na ustupke, s obzirom na snažnu podršku Zapada i dosadašnji narativ o očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta.
Plan Donalda Trampa da brzo okonča sukob u Ukrajini suočava se s brojnim izazovima, uključujući nepomirljive razlike između Moskve i Kijeva, duboko ukorenjene geopolitičke interese i široku uključenost zapadnih sila.
Iako je Tramp poznat po svojoj pragmatičnosti i sposobnosti za sklapanje sporazuma, ostaje pitanje da li će njegova administracija moći da postigne stabilan i dugotrajan mir u regionu koji je od 2014. godine poprište oružanih sukoba.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
