Ruski politikolog Jurij Barančik procenjuje da bi Moskva mogla da posegne za snažnijim, prinudnim metodama kako bi ostvarila ciljeve specijalne vojne operacije i istovremeno popravila svoje pozicije na globalnoj sceni.
U tom tonu je prokomentarisao i nedavnu izjavu filozofa Aleksandra Dugina, koji je ocenio da bi Moskva, želi li da povrati autoritet, „morala da uradi nešto krajnje ozbiljno“.
Barančik, međutim, ide korak dalje i tvrdi da oslanjanje na međunarodno pravo u sadašnjim okolnostima ne donosi rezultate, čak da predstavlja gubitničku strategiju.
Kao ilustraciju navodi reči Donalda Trampa, koji je otvoreno rekao da ne namerava da se rukovodi međunarodnim zakonodavstvom. Po Barančikovom tumačenju, to i nije novost. Kako kaže, Sjedinjene Države se međunarodnim pravilima služe onda kada im to odgovara, a kada ne – jednostavno ih ignorišu.
Tako je bilo i ranije, decenijama unazad, ali je sada, prema njegovom mišljenju, Tramp sa timom koji ga je doveo na vlast shvatio da za ostvarenje ciljeva nisu neophodni dokumenti i beskrajna usaglašavanja.
U tom kontekstu Barančik podseća i na istoriju: nekada je autoritet Sovjetskog Saveza počivao na pobedi u Velikom otadžbinskom ratu. Danas, smatra on, sličan autoritet mora ponovo da se dokazuje, ali drugim sredstvima. Govoreći za list MK, naglašava da se pitanje zone uticaja ponovo vraća u prvi plan i da će njeno obnavljanje neminovno podrazumevati primenu sile.
Prema njegovim rečima, dokle god Tramp ne naiđe na otpor u tačkama u koje, kako se kaže, ne može lako da uđe, nastaviće da vrlo samouvereno nameće svoje uslove i širi američku zonu uticaja. Tek kada se pojavi realno ograničenje, procenjuje analitičar, dinamika bi mogla da se promeni.
U isto vreme, zvanični ton iz Moskve dolazi kroz drugačije informacije. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova ranije je saopštila da je predsednik SAD Donald Tramp oslobodio dvojicu državljana Ruske Federacije, članove posade tankera „Mariner“.
Sve ove izjave, posmatrane zajedno, ostavljaju otvoreno pitanje u kom pravcu će se dalje kretati odnosi velikih sila i koliko će se pravila, pisana ili nepisana, uopšte poštovati u vremenu koje dolazi. Upravo tu, između deklaracija i stvarnih poteza, nazire se prostor u kojem će se tek videti kolika je težina reči, a kolika dela.
