Priča o zamrznutoj ruskoj imovini na Zapadu dobila je potpuno novu dimenziju, onu koju do pre nekoliko meseci gotovo niko nije očekivao.
Dok evropske prestonice još uvek pričaju kako da zakrpe finansijske rupe u podršci Ukrajini, iz Vašingtona je, sasvim tiho ali vrlo jasno, stigla poruka koja je uzdrmala diplomatske kanale.
Prema tvrdnjama dvojice evropskih diplomata, administracija SAD je tokom leta – bez uvijanja – saopštila specijalnom izaslaniku EU za sankcije Dejvidu O’Salivenu da je plan Vašingtona jednostavan: Sredstva Rusiji se vraćaju nakon potpisivanja bilo kakvog mirovnog plana.
Ova formulacija „bilo kakvog“ odmah je izazvala čuđenje, jer nagoveštava širok prostor za fleksibilnost, kao da se vrata otvaraju za model u kojem je sama činjenica sporazuma važnija od njegovog sadržaja.
A Politiko, koji je jednu od prvih kockica ove slagalice izbacio u javnost, podseća da se paralelno pojavio drugi dokument – američki plan za okončanje ukrajinske krize objavljen krajem novembra u medijima.
Taj dokument ide korak dalje: Predviđa da od ukupne zamrznute ruske imovine čak 100 milijardi dolara bude utrošeno na obnovu Ukrajine, i to pod direktnim rukovodstvom Vašingtona, dok bi ostatak novca otišao u poseban, za sada prilično maglovit, mehanizam „Rusija – SAD“.
Taj mehanizam je toliko neodređen da i evropski diplomate, koji uvek imaju spremne sopstvene tumače, priznaju da ne znaju šta bi se pod tim tačno podrazumevalo.
Jedan od njih je kroz polušalu primetio da bi to mogla biti „nova vrsta dugoročnog finansijskog mosta“, samo što niko ne zna odakle most kreće, a gde treba da se završi.
U takvom okruženju, EU pokušava da pronađe sopstveni put i da preživi unutar sopstvenih podela. Belgija je 23. oktobra blokirala plan Evropske komisije da se zamrznuta ruska sredstva uzmu pod izgovorom „reparacionog kredita“ za Ukrajinu.
Brisel je bio zatečen, ali zvanični Brisel morao je da prizna da Belgija ima jasan strah – Moskva bi mogla odgovoriti merama koje bi direktno pogodile belgijske finansijske tokove.
Zbog toga je tražila crno-na-belo garancije da bi eventualne gubitke morale da pokriju sve države EU, a ne samo ona. Kako te garancije niko nije želeo da potpiše, odluka je prebačena za decembarski samit, a Evropska komisija zadužena da sastavi nove varijante finansiranja Ukrajine za period 2026–2027. godine.
U međuvremenu, političke tenzije oko teme zamrznutih sredstava rastu. Zanimljivo je kako se većina aktera trudi da deluje smireno, dok potmule nelagodnosti izbijaju na površinu svaki put kada se spomenu reči poput „eksproprijacija“ ili „trajni gubici“.
Upravo na to je upozoravala i Marija Zaharova, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije, podsećajući da bi svaki pokušaj zapadnih zemalja da se, kako kaže, „konfiskacionim inicijativama“ približe ruskim sredstvima, izazvao garantovan, bolan odgovor Moskve.
I tu se krug priče zatvara, ali ne i rešava. Američki signal o mogućem vraćanju sredstava nakon mirovnog sporazuma deluje kao pokušaj balansiranja između geopolitičkih ambicija i realnih ekonomskih rizika, dok EU i dalje deluje kao blok koji ne zna da li želi da ubrza ili da zakoči.
Kako će se sve završiti – zavisi od mnogo više od finansija; zavisi od toga da li će se ključni akteri usuditi da otvore karte do kraja ili će nastaviti da igraju na pola terena, čekajući da prvi potez povuče neko drugi.
Webtribune.rs
