Put od zatvora do Bele kuće je put bez prepreka budući da ne postoji nikakav zakon koji sprečava osuđenike ili robijaše da se kandiduju za predsednika
Čak i ako Donald Tramp završi u zatvoru zbog neke od krivičnih istraga koje se protiv njega vode, to ne znači da će ga se rivali „rešiti“ tokom izborne trke 2024. godine.
Naime, ne postoje nikakve zakonske prepreke da osuđivana osoba, ili neko ko je u tom trenutku iza rešetaka, bude kandidat za predsednika.
Otvorite Telegram da bez cenzure primate izbor naših najboljih vesti
Ako se bivši američki predsednik zaista i nađe u takvoj situaciji, „Politiko“ piše da bi, u tom slučaju krenuo putem koji je pre njega utabao jedan drugi predsednički kandidat – proslavljeni socijalista Judžin Debs koji je pre jednog veka, iz zatvora uspeo da osvoji gotovo milion glasova.
Debs nije jedini koji se, dok je bio u zatvoru takmičio za najvišu izbornu funkciju. Ali bio je najuspešniji.
On je 1920. godine postao kandidat Socijalističke partije u trenutku dok je služio desetogodišnju zatvorsku kaznu zbog podsticanja građana da se odupru mobilizaciji tokom Prvog svetskog rata.
[adsenseyu1]
Procenat od 3 odsto osvojene podrške glasanja bio je zaista respektabilan broj za čoveka koji je iza rešetaka, ali, kako „Politiko“ komentariše, nije bio ni izbliza dovoljan da državu natera da odgovori na ustavno pitanje- šta se dešava ako kandidat koji je u zatvoru zapravo pobedi.
Možda će Tramp naterati Ameriku da se time pozabavi?
Jer pregršt je procesa koji se protiv njega vode.
U Njujorku je optužen za falsifikovanje poslovnih spisa (za šta zakon predviđa maksimalnu kaznu od četiri godine, ali mnogo je stručnjaka koji tvrde da će bivši predsednik to zaista morati da odleži, budući da je malo slučajeva u kojima su sudije nekog osudile na zatvor, ako su prvi put počinili to krivično delo.
Tri druge tekuće krivične istrage protiv Trampa – jedna u Džordžiji zbog navodnog mešanja u izbore i dve od specijalnog tužioca Džeka Smita u Vašingtonu – nose veći rizik da se kandidat republikanaca zaista nađe iza rešetaka.
[adsenseyu4]
„Trampova zatvorska izborna pobeda otvorila bi veliki broj komplikovanih ustavnih pitanja, ali opšti stav među pravnim stručnjacima jeste to, da bi u takvom slučaju, potreba da propisno izabrani predsednik obavlja svoje dužnosti nadjačala krivičnu osudu i zahtevala da se, kazna bar odloži“, piše „Politiko“.
A zamislite kako bi Tramp izludeo opoziciju, ako kao osuđenik za savezni zločin pokuša da sam sebe pomiluje po preuzimanju dužnosti? Jer upravo to je manevar koji je Debs obećavao da će napraviti ako pobedi.
„Onda bismo ušli u nepoznate vode. Mislim da na ovo nemamo odgovor“, kaže profesor prava iz Seton Hola Judžin Mazo.
Poređenje sa Debsom Trampu se možda ne bi dopalo, jer ne miriše preterano sojialiste. Drugima bi bilo krivo jer bi ovakvu komparaciju smatrali nepravednom prema samom Debsu koga u mnogim radničkim i antirantim pokretima vide kao heroja.
Ali, njih dvojica ipak imaju iznenađujuće mnogo toga zajedničkog, ocenjuje „Politiko“.
Baš kao što Tramp niz pravnih izazova sa kojima se suočava ocenjuje kao politički progon, i Debs i njegovi saveznici su pokušali da iskoriste njegove pravne nevolje da pojačaju predsedničku kandidaturu, precizira ovaj medij podsećajući na medijsku pompu koja je nastala kada je socijalista zatvoren.
„Mogao je da dobije i veći publicitet da je pobegao iz zatvora Možete misliti da i Tramp uradi istu stvar“, dodaje Mazp.
Neki od mimova koji kruže društvenim mrežama, a uključuju i lažnu Trampovu pritvoreničku fotografiju, podsećaju na broševe koji su kružili tokom Debsove kampanje, a na kojima je uz njegovu sliku stajala i rečenica: „Za predsednika: osuđenik broj 9653“.
Tramp, čija je čuvena izjava da može da ubije nekog na Petoj aveniji, a da ne izgubi nijedan glas, svojim biračima već govori da se procesima koji se vode protiv njega zapravo oni napadnuti.
„Zapravo, oni ne gone mene, već vas. I slučajno sam ja osoba koja im stoji na putu“, rekao je on na nedavnom skupu u Teksasu.
Debs je takođe tvrdio da je zatvoren zato što je njegov politički pokret pretio ukorenjenim političkim elitama.
„To je zanimljiva paralela. Debsa su njegove pristalice videle kao mučenika, a Socijalistička partija nije verovala mejnstrim medijima iz 1920. godine“, rekao je profesor istorije i prava na Državnom univerzitetu Ohajo David Stebin.
Sve u svemu, na žalost njegovih rivala, Tramp se može kandidovati čak iako je zatvoren.
„Ništa ne sprečava Trampa da se kandiduje. Čak ni savezna presuda to ne sprečava… Čak i da je mentalno lud. Vrhovni sud kaže da su uslovi koji pišu u Ustavu jedini uslovi koji su potrebni da bi se neko kandidovao za predsednika“, ističe Mazo.
Ti uslovi su minimalni: osoba mora imati najmanje 35 godina, mora biti državljanin i mora da živi u SAD najmanje 14 godina.
Vrhovni sud, kako Mazo kaže, nikada nije direktno razmatrao ova pitanja, ali u slučaju iz 1995. godine, sudije su odbacile pokušaj Arkanzasa da nametne ograničenja mandata svojim američkim senatorima i članovima Predstavničkog doma.
Profesor navodi i da se čini da se ta logika proteže na svaki pokušaj države da proglasi predsedničkog kandidata nepodobnim iz razloga koji nisu navedeni u Ustavu.
Države mogu da prestupnike isključe iz glasanja za državne i lokalne funkcije, ali ne i federalne, ističe on.
Debs međutim nije jedina ličnost u američkoj istoriji, koja se kandidovala za predsedničku funkciju iz zatvora.
Teoretičar zavere Lindon Laruš osam puta se kandidovao za Belu kuću, a jedna od tih kandidatura, 1992. godine, stigla je pošto je odslužio petnaestogodišnju kaznu za prevaru pošte, zaveru i utaju poreza.
Čak i 2024. godine Amerikanci će, bez obzira na epilog Trampovih procesa, imati istaknutog zatvorenika kao kao kandidata za predsednika.
Džozef Maldonado-Pasaž, poznatiji kao Džo Egzotik, bivši je čuvar zoološkog vrta i zvezda Netfliksove serije „Kralj tigrova“ , a u februaru je podneo kandidaturu Federalnoj izbornoj komisiji kao predstasvnik libertarijanaca.
Maldonado Pasaž oglasio je da će se trkati za predsednika, medicinskog centra za savezne zatvorenike u Fort Vortu u Teksasu, gde služi dvadsetjednogodišnju kaznu zbog niza krivičnih dela trgovine životinjama i zlostavljanja, kao i pokušaja da organizuje ubistvo vlasnice rivalskog zoološkog vrta, Kerol Baskin.
(RT)
Pratite tokom 24 sata bez cenzure naše najbolje vesti samo na Vkontakte
