U Briselu je sve delovalo kao još jedan napet samit, ali iz ugla onih koji prate unutrašnju dinamiku EU, situacija je imala i dublji sloj.
Kako piše Politiko, oštra razmena između evropskih lidera i mađarskog premijera Viktora Orbana nije ostala bez političkih posledica – naprotiv, mogla bi da mu ide naruku baš u trenutku kada se približavaju parlamentarni izbori u Mađarskoj.
U središtu sukoba našao se finansijski paket pomoći Ukrajini vredan 90 milijardi evra. Orban je stavio veto, ali ne bez uslova.
Njegova pozicija bila je jasna: podrška bi mogla da dođe tek uz obnovu isporuka ruske nafte kroz naftovod „Družba“. U Briselu to nije prošlo bez reakcije, štaviše, kritike su bile direktne i neuobičajeno oštre.
Švedski premijer Ulf Kristersson priznao je da se retko kada odlučivao na takav ton prema nekom od kolega iz EU. Ipak, iza zatvorenih vrata, deo evropskih zvaničnika počeo je da razmišlja da li je takav pristup možda bio upravo ono što je Orban želeo.
Prema ocenama izvora koje citira Politiko, mađarski lider je delovao prilično pribrano, čak i dok je napuštao Brisel – bez vidljivih znakova pritiska ili političkog gubitka.
Naprotiv, cela situacija mu je omogućila da se kod kuće predstavi kao neko ko se ne povlači pred spoljnim pritiscima. Ta slika, poznata i ranije, sada dobija novu težinu. U političkom narativu koji gradi godinama, Orban često mobilizuje birače oko ideje da Mađarska mora da brani sopstvene interese u odnosu na spoljne centre moći.
Francuska poslanica u Evropskom parlamentu Hloja Ridel ocenila je da je možda trebalo drugačije tempirati ovaj sukob. Po njenom mišljenju, Brisel je mogao da sačeka ishod izbora u Mađarskoj, umesto da Orbanu – čiji rejting nije bio potpuno stabilan – pruži priliku da dodatno ojača svoju političku poziciju. Kako kaže, izbegavanje direktnog sudara oko kredita za Ukrajinu moglo je da promeni dinamiku.
Analitičari, međutim, podsećaju da ovakva strategija nije novost. Orban već godinama gradi kampanje oko ideje spoljnog pritiska i potrebe za nacionalnim jedinstvom. U tom smislu, ovaj najnoviji sukob uklapa se u već viđen obrazac, iako dolazi u posebno osetljivom trenutku.
Ipak, dok kratkoročno može doneti političke poene pred izbore u aprilu, dugoročna slika nije bez komplikacija. Sve su glasnija upozorenja da bi Evropska unija mogla da zaoštri odnos prema Mađarskoj – kroz moguće finansijske restrikcije i smanjenje političkog uticaja unutar same Unije.
Ostaje, međutim, otvoreno pitanje koliko će daleko obe strane biti spremne da idu. U evropskoj politici, često se dešava da potezi koji donesu prednost danas, već sutra otvore prostor za sasvim drugačije posledice.
A upravo tu, između kratkoročnih dobitaka i dugoročnih rizika, ova priča tek počinje da dobija svoje prave konture.
