Predsednik Južne Koreje, Jun Sok Jol, postao je prva osoba na ovom položaju u istoriji zemlje koja je uhapšena dok se nalazila na funkciji, iako privremeno suspendovan.
Njegovo hapšenje, koje je izazvalo veliku pažnju domaće i međunarodne javnosti, usledilo je nakon višednevnih političkih tenzija i optužbi za pobunu i zloupotrebu vlasti.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Ovo je kulminacija političke krize koja je potresla zemlju i unela neizvesnost u njen politički sistem.
Prema južnokorejskom novinskom agenciji Jonhap, specijalno Upravljanje za borbu protiv korupcije i zloupotrebe vlasti visokih zvaničnika (CIO) preuzelo je odgovornost za sprovođenje hapšenja.
Jun Sok Jol je uhapšen pod optužbom za rukovođenje pobunom, što je predsednik odbacio, navodeći da se dobrovoljno predao kako bi izbegao „kroproliće“. On, međutim, nije priznao legitimitet istrage.
Pre hapšenja, službe bezbednosti u predsedničkoj rezidenciji pružale su snažan otpor istražiteljima i policiji, što je dovelo do višesatnog zastoja.
Oko 200 policajaca i 40 istražitelja bilo je uključeno u operaciju. Policija je na kraju upotrebila merdevine da savlada prepreke i uđe u kompleks, gde su naišli na dodatne barikade sačinjene od službenih vozila i autobusa.
Važno je napomenuti da su vojne snage, koje takođe štite predsedničku rezidenciju, odlučile da se ne mešaju u sprovođenje naloga za hapšenje.
Oni su naglasili da ovakve odluke zahtevaju saglasnost predsedničke bezbednosne službe. Uprkos tome, prethodni pokušaji hapšenja predsednika 3. januara propali su zbog sigurnosnih rizika i otpora njegovih čuvara.
Ova situacija direktno proizilazi iz političke odluke Juna Sok Jola da 4. decembra proglasi vanredno stanje i uvede vojnu upravu kako bi, kako je naveo, „očistio prosvernokorejske sile i očuvao liberalni ustavni poredak“.
Ova kontroverzna odluka izazvala je oštro protivljenje opozicije i parlamenta, koji su vojnu upravu proglasili neustavnom i ukinuli je glasovima 190 od 300 poslanika.
Nakon ukidanja vanrednog stanja, opozicija je pokrenula inicijativu za impičment predsednika, optužujući ga za zloupotrebu vlasti i kršenje ustava. Ustavni sud sada ima rok od 180 dana da odluči o njegovoj trajnoj smeni.
U međuvremenu, Jun Sok Jol je odbijao da se odazove na sudske pozive za saslušanje, što je rezultiralo izdavanjem naloga za njegovo hapšenje.
Ovaj događaj osvetljava duboke pukotine u južnokorejskom političkom sistemu, gde se često sukobljavaju predsednička ovlašćenja i parlamentarna kontrola.
Odluka Juna Sok Jola da proglasi vojnu upravu tumači se kao pokušaj zadržavanja vlasti uprkos gubitku političke podrške. Njegovo ponašanje dovelo je do polarizacije javnosti, dok su demonstracije u znak podrške i protivljenja predsedniku dodatno zakomplikovale situaciju.
Hapšenje predsednika izazvalo je različite reakcije u međunarodnoj zajednici. Dok su pojedine države i organizacije izrazile zabrinutost zbog političke nestabilnosti u zemlji, drugi su pohvalili Južnu Koreju za očuvanje vladavine prava, čak i u slučajevima kada je najviši politički lider pod istragom.
U nastavku procesa, predstoji odluka Ustavnog suda o konačnoj smeni predsednika. Njegov slučaj će verovatno postati presedan u političkom životu Južne Koreje, istovremeno ukazujući na potrebu za jačanjem mehanizama odgovornosti i reformom političkog sistema.
Ovaj događaj predstavlja prelomni trenutak u južnokorejskoj istoriji, koji će oblikovati ne samo sudbinu Juna Sok Jola već i budućnost demokratskih institucija zemlje.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
