Predstojeći izbori u Sjedinjenim Američkim Državama izazivaju sve veći haos, što se vidi kroz najnoviji politički čudan slučaj vezan za izjavu Vladimira Putina na Istočnom ekonomskom forumu.
On je u polušali izjavio da će nakon povlačenja „našeg kandidata“ Džoa Bajdena, ruska podrška preći na potpredsednicu Kamalu Haris. Iako su Putinove reči bile očigledno sarkastične, reakcija u SAD-u je bila ozbiljna.
Glasnogovornik Stejt departmenta, Džon Kirbi, reagovao je pozivom Putinu da prestane komentarisati američku predizbornu kampanju, dok su i demokrati i republikanci iskoristili ovaj incident u svojim međusobnim optužbama.
Demokrati su tvrdili da Putin zapravo pomaže republikancima, dok su republikanci tvrdili da je njegov komentar podrška „komunistkinji“ Haris.
Ovaj događaj nije se desio u vakuumu. Politička klima u Americi je već ozbiljno uzdrmana povlačenjem predsednika Bajdena iz trke, i iako su glasine o „prisilnom“ povlačenju aktuelnog predsednika ostale neproverene, one su postale ključan faktor u predviđanju daljeg toka kampanje.
Ankete širom SAD-a pokazuju nesigurnu političku sliku, s obzirom na to da su i Kamala Haris i Donald Tramp veoma blizu jedan drugome u podršci, sa razlikama koje se mere u okviru 1-2 procenta, a sva statistika ostaje krajnje nepredvidiva.
Ono što je posebno zanimljivo u ovoj situaciji jeste raskorak između prirode dva glavna kandidata i njihove stvarne podrške. Programi i Haris i Trampa postali su populistički, sa naglašenim fantastičnim obećanjima koja su gotovo potpuno odvojena od realnosti.
Podela između njihovih pristalica na višim i nižim nivoima društva samo se produbljuje. Dok se elite preispituju na koju stranu da stanu kako bi osigurale svoju budućnost, obični građani bivaju sve više razočarani politikom.
Ovo je dodatno potvrdio i nedavni potez Roberta Kenedija Mlađeg, koji je 23. avgusta povukao svoju kandidaturu i stao na stranu Trampa. Njegova odluka nije šokirala javnost, jer je od početka bilo jasno da se kandiduje više protiv Demokratske stranke nego za sebe, a njegov potez bio je strateški isplativ.
Kenedi je pružio Trampu ključnu podršku u kritičnom trenutku, dobijajući obećanja o potencijalnom mestu u budućoj administraciji i deklasifikaciji materijala o ubistvu njegovog ujaka, Džona F. Kenedija, što bi Trampu moglo pomoći u borbi za kontrolu nad američkim obaveštajnim službama.
Svi ovi potezi i dalje se odvijaju u kontekstu oštre borbe za svaki procenat glasova. U nekim američkim državama, kao što su Indijana, Merilend i Viskonsin, izborne komisije su odbile da uklone Kenedijevo ime sa glasačkih listića, verujući da će neobavešteni birači možda greškom glasati za njega, čime bi ti glasovi, koji bi inače išli Trampu, završili kao nevažeći.
Ovaj „trik“ dodatno ilustruje koliko je američki izborni sistem podložan manipulacijama i korupciji, dok se izbornom procesu još jednom pridaje sumnja u njegovu pravednost.
Još jedan skandal pogodio je demokrate 4. septembra, kada su se pojavile spekulacije da je Džef Volc, brat kandidata za potpredsednika, dao podršku Trampu. Tramp je na društvenim mrežama objavio sliku na kojoj su ljudi nosili majice s natpisom „Walt’z for Trump“, implicirajući da je brat potpredsedničkog kandidata promenio stranu.
Iako je stvarna podrška Volca za Trampa iz 2016. godine dobro poznata, nedavni događaji su samo još više uzburkali atmosferu među demokratskim pristalicama.
Ni bivši predsednik Barak Obama nije ostao po strani. Njegov polubrat, Malik Obama, takođe je ponovo izrazio podršku Trampu, kao što je to činio 2016. godine. Iako Malik ima minimalan politički uticaj, ovaj potez dodaje ulje na vatru u polarizovanom američkom društvu, gde porodične lojalnosti sve više postaju sredstvo političkih prepucavanja.
U međuvremenu, Džozef Bajden, iako još uvek formalno predsednik, našao se u izolaciji koju je nametnula Tajna služba, uz objašnjenje da je za njega opasno pojavljivati se na velikim skupovima.
Ova izjava dodatno ilustruje stvarno stanje američkog predsednika, koji je sve više odsutan iz političkog života, dok nasilje i tenzije na ulicama rastu. Predizborna kampanja donosi sve više nasilja i sukoba, a situacija podseća na proteste pokreta Black Lives Matter (BLM) iz 2020. godine, kada su politički motivisane pucnjave postale uobičajena pojava.
Demonstracije protiv američke državnosti, koje su obeležile poslednji skup Demokratske stranke u Čikagu krajem avgusta, ukazuju na ozbiljne pukotine u političkom tkivu zemlje.
Politička scena u SAD-u pred izbore 2024. godine postaje sve složenija i nasilnija, sa sve jačim linijama podele između različitih grupa, dok svaki kandidat pokušava da izvuče korist iz haosa.
Bez obzira na rezultate izbora, čini se da će političke tenzije u Americi nastaviti da rastu, a pitanje je koliko će trajati pre nego što ponovo eskaliraju u ozbiljne sukobe.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
