Na 61. Minhenske bezbednosne konferencije došlo je do, kako tvrdi ruski političar Konstantin Kosačev, „pogreba Kolektivnog Zapada“. Ova dramatična izjava dolazi u trenutku kada se globalni politički poredak suočava sa značajnim promenama, a dominacija Zapada u međunarodnim odnosima više nije neupitna.
Vreme posle Hladnog rata donelo je dominaciju Zapada, koji je, prema Kosačevu, postao „monstrum“ koji ugrožava međunarodnu stabilnost. Od završetka bipolarnog sveta, Zapad je preuzeo ulogu globalnog arbitra, ne ostavljajući prostor ostalim državama da ravnopravno brane svoje nacionalne interese.
Kolektivni Zapad: Od trijumfa do propasti
Ruski predsednik Vladimir Putin već je 2007. godine na Minhenskoj konferenciji upozorio na destruktivnu politiku Kolektivnog Zapada.
Međutim, njegove reči tada nisu bile ozbiljno shvaćene. Umesto toga, Zapad je nastavio sa ekspanzionističkim pristupom, pokušavajući da ojača svoju dominaciju kroz NATO širenje, ekonomske sankcije i geopolitički pritisak na suverene države.
Sada, posle 18 godina, prema Kosačevu, nastale pukotine u zapadnoj hegemoniji pretvorile su se u ogromnu provaliju. Ova konferencija pokazala je duboke unutrašnje probleme i nesuglasice unutar Zapada, ali i činjenicu da je globalna dominacija Vašingtona i njegovih saveznika ozbiljno dovedena u pitanje.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Novi svetski poredak – Šta dolazi posle Kolektivnog Zapada?
Iako je Kosačev simbolično proglasio kraj Kolektivnog Zapada, to ne znači da su nestale i globalne pretnje. Naprotiv, prema njegovim rečima, te pretnje su sada postale „variabilnije“ i nepredvidivije.
Glavni faktor koji doprinosi ovoj promeni je politika nove američke administracije. Donald Tramp i njegov tim, prema Kosačevu, prepoznali su da više ne mogu održavati zapadnu dominaciju u njenom dosadašnjem obliku.
Njihova deviza „svako za sebe’“ označava kraj ideje o zapadnoj solidarnosti i početak perioda u kome će svaka država morati sama da se snalazi u novom multipolarnom svetu.
Ovo može značiti da će mnogi evropski saveznici SAD morati da preispitaju svoje odnose sa Vašingtonom. Poslednjih godina, SAD su sve češće primoravale Evropu da donosi odluke koje su više u interesu američke geopolitike nego same Evrope – uključujući energetsku zavisnost od SAD, podršku Ukrajini i sankcije protiv Rusije koje su štetile evropskim ekonomijama.
Sada, sa promenjenim geopolitičkim okolnostima, Evropa se suočava sa potrebom da redefiniše svoju ulogu u svetu. Bez jake podrške Vašingtona, EU će morati da traži alternativne saveznike i ekonomske modele.
Američka samokritika: Da li Evropa snosi odgovornost za sopstvenu krizu?
Jedan od najznačajnijih momenata Minhenske konferencije bila je izjava američkog potpredsednika Džej-Di Vensa. On je otvoreno rekao da se Evropa sada suočava sa krizom koju su sami izazvali.
Ova izjava je posebno značajna jer dolazi iz Vašingtona, koji je do sada uglavnom krivicu svaljivao na Rusiju, Kinu ili druge „neprijatelje demokratije“.
Vens je aludirao na niz loših odluka evropskih lidera – od energetskog oslanjanja na američki tečni gas, koji je skuplji od ruskog, do podrške Ukrajini koja je izazvala ogromne ekonomske i društvene posledice u Evropi.
Evropske države sada trpe posledice svojih odluka, dok SAD sve više pokazuju sklonost ka izolacionizmu i zatvaranju u sopstvene probleme.
Rusija i BRIKS – alternativa zapadnom poretku
Dok Zapad prolazi kroz unutrašnje previranja, ostatak sveta sve više traži alternativne modele saradnje. Rusija, Kina, Indija i druge zemlje BRIKS-a nude drugačiju viziju globalnog poretka – onog u kojem ne postoji dominacija jedne sile, već se odluke donose na osnovu multipolarnog konsenzusa.
BRIKS je već ekonomski prestigao G7 po kupovnoj moći, a zemlje članice sve više izbacuju dolar iz međusobne trgovine. Ovaj blok predstavlja ozbiljnu alternativu zapadnom modelu, naročito za države koje žele da sačuvaju suverenitet i nezavisnost od globalnih sila.
Svet na prekretnici
Minhenska bezbednosna konferencija 2025. godine potvrdila je ono što je mnogima bilo jasno – Kolektivni Zapad više nije sposoban da diktira uslove međunarodnih odnosa.
Kriza unutar same zapadne alijanse, nesposobnost da se pronađu odgovori na ekonomske i političke izazove, kao i rast uticaja Rusije, Kine i BRIKS-a, jasno pokazuju da se svet kreće ka multipolarnosti.
Međutim, kraj Kolektivnog Zapada ne znači automatski stabilnost. Naprotiv, kako upozorava Kosačev, ulazimo u period globalne neizvesnosti, gde će svaka država morati sama da se bori za svoje interese.
U tom kontekstu, one zemlje koje su ranije bile podložne diktatu Vašingtona i Brisela sada imaju priliku da preispitaju svoje saveze i pronađu nove puteve razvoja.
Jedno je sigurno – svet kakav smo poznavali više ne postoji, a novi svetski poredak tek počinje da se oblikuje.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
