Naslovnica SPEKTAR POČEO UZVRATNI UDAR NA SAD: Rusija spremna da otvori pomorske baze u...

POČEO UZVRATNI UDAR NA SAD: Rusija spremna da otvori pomorske baze u Indiji, Saudijskoj Arabiji, Iraku, Iranu

U okviru nove pomorske doktrine, Moskva je objavila nameru da stvori nove pomorske baze- u Sredozemnom moru, azijsko-pacifičkom regionu (APR), Indijskom okeanu i Persijskom zalivu.

Pomorska područja od vitalnog interesa

Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je odgovarajući ukaz o „Danu mornarice“ 31. jula.

Doktrina navodi da je američki kurs za prevlast u okeanima glavni izazov nacionalnoj bezbednosti Ruske Federacije. Doktrina definiše zone „vitalnih interesa“ gde se vojne metode mogu koristiti, kada diplomatske metode više ne mogu biti od pomoći.

Ove zone su „direktno povezane sa razvojem države, zaštitom njenog suvereniteta, teritorijalnog integriteta i jačanjem odbrane, i kritično utiču na društveno-ekonomski razvoj zemlje“.

To uključuje unutrašnje morske vode i teritorijalno more Ruske Federacije, ekskluzivnu ekonomsku zonu zemlje i njen kontinentalni pojas: Arktički basen, uključujući vodeno područje Severnog morskog puta (NSR), Ohotsko more i Ruski sektor Kaspijskog mora.

Na osnovu arktičkih prioriteta, doktrina predviđa proširenje aktivnosti Rusije- na Svalbardu, Zemlja Franca Josifa, Novaia Zemlia i ostrvo Vrangel.

Nova ruska pomorska doktrina imenuje zemlje prioritetne pomorske saradnje

Doktrina konstatuje nedostatak dovoljnog broja pomorskih baza van Ruske Federacije, što predstavlja rizik za bezbednost Rusije, i predlaže stvaranje tačaka logističke podrške za rusku mornaricu- u azijsko-pacifičkom regionu, u „brojnim zemljama u regionu Mediterana“, u Crvenom moru i Indijskom okeanu.

Rusija takođe planira da proširi saradnju sa Iranom, Irakom i Saudijskom Arabijom i razvije pomorsku saradnju sa Indijom. Sve gore navedene zemlje uzdržavaju se od optuživanja Ruske Federacije u vezi sa specijalnom operacijom u Ukrajini.

Indija je glavni partner Rusije

Indija je najrelevantnija i najkorisnija zemlja za pomorsku i vojnu saradnju zbog članstva u BRIKS-u, ŠOS-u, i interesa na Arktiku.

Indija je posle 24. februara postala glavni geopolitički partner Rusije. Dve zemlje su se približavale i politički i ekonomski. Prema indijskoj statistici, trgovinski promet između dve zemlje je od januara do aprila 2022. iznosio 6,4 milijarde američkih dolara, što je skoro duplo više nego u istom periodu prošle godine. Indija kupuje sankcionisane ruske ugljovodonike i poslove koje su ostavile zapadne kompanije.

Krajem 2021. godine, na samitu u Nju Delhiju, potpisani su vojni sporazumi, uključujući i nabavku sistema S-400. Osim toga, Rusija i Indija održavaju zajedničke vojne vežbe.

Ključni sporazum o recipročnoj razmeni logistike (RELOS) je dugo razvijan i uskoro će biti potpisan. U skladu sa ovim dokumentom, Rusija i Indija mogu da koriste vojne logističke objekte, prilikom međusobnog obilaska luka, baza i vojnih objekata.

Indija je otvoreno pozvala na podršku ruskoj viziji razvoja sistema materijalne proizvodnje, i zainteresovana je za razvoj Arktika.

Interesi Indije u arktičkom regionu u poslednje vreme rastu, delom i kao protivteža kineskim ambicijama. U bliskoj budućnosti Nju Delhi namerava da investira, posebno, u istraživanje ruske nafte, gasa i drugih minerala retkih zemalja. Za njihovu zaštitu potrebna je podrška Ruske Federacije u oblasti strateške bezbednosti.

Trenutno Indija nema ni lučke objekte ni pomorske baze na Arktiku. Sporazum kao što je RELOS omogućiće indijskoj mornarici da ima veću operativnu pokrivenost u ovom regionu, a Rusija će moći da proširi svoj uticaj u Indijskom okeanu — zoni direktnih američkih interesa.

Saudijska Arabija se udaljava od SAD

Saudijska Arabija se sve više udaljavala od uticaja Sjedinjenih Država. Saudijska Arabija je 29. jula dobila status partnera u Šangajskoj organizaciji za saradnju (ŠOS). Prema nepotvrđenim izveštajima, Saudijska Arabija želi da se pridruži BRIKS-u.

Članice ŠOS — Kina, Rusija, Kazahstan, Uzbekistan, Indija, Pakistan, Kirgistan i Tadžikistan — spremaju se da napuste američki dolar kao sredstvo plaćanja.

U septembru 2021. Rusija i Saudijska Arabija su u Moskvi potpisale sporazum o razvoju vojne saradnje. Detalji nisu saopšteni. Saudijska Arabija ima pristup i Persijskom zalivu i Crvenom moru.

Iran neće dozvoliti da Rusija izgubi od Zapada

Tokom septembarskog samita ŠOS u Samarkandu, Iran će postati punopravni deveti član asocijacije. Teheran se takođe prijavio za BRIKS. Poseta Vladimira Putina Teheranu prošlog meseca, pokazala je da odnosi Rusije sa Islamskom republikom dostižu novi strateški nivo.

Teheran ne može dozvoliti da Rusija izgubi proksi rat u Ukrajini sa Zapadom. Iran će nastaviti da razvija vojnu i tehničku saradnju sa Ruskom Federacijom. Nije isključeno da će Teheran obezbediti i svoje luke u Persijskom zalivu, za punktove logističke podrške.

Irak zahvalan Rusiji što je osudila intervenciju SAD 2003

Irak sada prolazi kroz još jednu političku krizu, ali se njegov odnos prema Ruskoj Federaciji u svim partijama i u društvu, kreće od neutralnog do proruskog.

Irak je 2017. naručio ruske tenkove u vrednosti od milijardu dolara. U maju 2019. Irak je objavio odluku o kupovini ruskih PVO sistema S-400.

Irak ima pristup Persijskom zalivu. Iako je obala veoma kratka, zaliv je povezan Ormuškim moreuzom sa Omanskim zalivom, arapskim morem i Indijskim okeanom.

Vredno je napomenuti da Rusija pregovara i o pomorskoj bazi u Sudanu. Vlasti ove zemlje još nisu odlučile da ratifikuju sporazum. Moskva bi želela da dobije dozvolu od Sudana da zadrži do četiri ratna broda u Crvenom moru. Zauzvrat, Rusija bi Sudanu obezbedila vojnu opremu i drugu pomoć vlade.

U svojoj poslednjoj afričkoj turneji, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov posetio je zemlje koje izlaze na Crveno more — Egipat i Etiopiju. Tu se nalazi i Eritreja, koja na Generalnoj skupštini UN uvek glasa protiv antiruskih rezolucija.

Viceadmiral Pjotr Svjatašov, načelnik štaba Crnomorske flote, prvi zamenik komandanta Ratne mornarice 1992-1997, rekao je, da je Sovjetski Savez imao doktrinu pomorske odbrane, dok Rusija uopšte nije imala takav dokument.

„Doktrina koju je Putin potpisao, deklariše namere Rusije. Moramo da rešimo ovo pitanje diplomatskim putem sa drugim zemljama, osim sa Sirijom. Ovaj dokument je podsticaj za razvoj odnosa i određivanje naših pomorskih baza u drugim zemljama, kao odgovor na trenutnu međunarodnu situaciju“, izjavio je stručnjak.

Važno. Samo na socijalnoj mreži Vkontakte objavljujemo sve naše najbolje vesti. Na ostalim socijalnim mrežama to nećete naći jer su cenzurisane i mi ne učestvujemo u toj iskrivljenoj i lažiranoj stvarnosti. Takođe nas nađite i na Telegramu. Budite u toku, pratite nas.

Naš VKontakte kanalhttps://vk.com/id718919389

Webtribune.rs