Mnogi su alergični i na hranu, ali je počela sezona prolećnih alergija. I zato, ovih dana mnogi kijaju, suze i svrbe ih oči, otečeni su im kapci, svrbi ih nos, a neki imaju i ozbiljnije simptome, jer je počelo cvetanje biljaka.
Alergija na polen smatra se jednom od najvećih epidemija našeg veka, jer pogađa svaku petu osobu.
Profesorka Vesna Tomić Spirić, rukovodilac Klinke za aelergologiju i imunologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije istakla je da dobar deo populacije pati od alergija koje su univerzalna neinfektivna epidemija.
I kod nas i u svetu oboljevaju svi uzrasti, češće mlađe populacije. Većina pacijenata koji u isto vreme svake godine imaju alergijske tegobe znaju da prepoznaju simptome, neki imaju dijagnozu, a oni koji nemaju trebalo bi da se jave lekaru.
„Sada je sezona polenacije drveća, to su topola, leska, breza, poleni su u vazduhu i mi ih udišemo, pa dobijamo tipične simptome respiratornog trakta, kijamo u serijama, svrab i sekreciju nosa.
Često su pridruženi očni simptomi, kašalj, promuklost, gušenje. Sve kreće od nosa, a tokom trajanja bolesti pacijenti dobijaju i bronhoopstrukcije, astmu“, rekla je prof. Tomić.
Kako smanjiti količinu polena
„Važno je da pacijent zna na šta je osetljiv, da prati šta mu predstavlja problem, kao i da prati koncentraciju polena, na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine. Trebalo bi da manje borave napolju, jer je koncentracija polena najjača u jutarnjim časovima. U proleće je dodatni priliv pacijenata i oni dođu kada je problem intenzivan“, rekla je profesorka.
Dodaje da su alergijski rinitis i preosetljivost na polen trivijalna bolest ili stanje koji utiču na kvalitet života, na radnu sposobnost…
Prevencija, dijagnostika i terapija
Profesorka dr Tomić Spirić kaže da je važan pokušaj da se smanji ekspozicija. Koristi se simptomatska medikamentna terapija, dodaje, imamo moćnu grupu lekova, kao što su antihistaminici. Veliki problem je i zapušenost nosa, pa i tu postoji dodatna borba – intranazalnim steroidima.
Ali dr Tomić Spirić naglašava da kada se iscrpe sve medikamentne terapije, treba posmatrati pacijenta i razmotriti mogućnost onoga što se u narodu zove alergenska vakcina:
„Kada vidimo da ima indikacija započinjemo jednu specifičnu imunomodulatornu terapiju, alergensku imuno terapiju, poznatu kao alergenska vakcina.“, kaže ona.
„To nije jedna vakcina, već postupak koji traje od tri do pet godina. Bolest se promenila, forme su teže, postoji uticaj globalnog zagrevanja, aerozagađenja, a sve to produžava vreme polenizacije, pa su se i slika bolesti i način lećenja promenili“, zaključila je prof. dr Vesna Tomić Spirić.
Proleće je poranilo, a sa njim i muke sa polenskim alergijama
Sunce i letnje temperature i pre kraja marta, obradovali su mnoge, ali su nekima zadali i muke. Najviše problema imaju srčani bolesnici, pa je hitna pomoć imala pune ruke posla. Manje urgentni, ali još rasprostaranjeniji su problemi sa alergijama. Njih pojačava polen koji je poleteo sa drveća. Na njega je alergična svaka peta osoba.
Snežanina deca se od rođenja bore sa atopijskim ekcemom. Prvo je primetila crvenilo, perutanje i hrapavost na koži, a vremenom se stanje pogoršalo.
„Kada krene proleće to je zapušen nos, kašalj, to je grebanje u grlu, suzenje očiju, suzenje nosa. Kada je polenizacija drveća, nastavlja se na polenizaciju trava, polenizaciju korova od čega je najviše ambrozija i pelin. A onda kada to prestane negde krajem oktobra, početkom novembra kreću grinje“, navodi Snežana Šundić.
Alergijska reakcija može se dogoditi odmah ili nekoliko sati nakon kontakta sa alergenom i može biti vrlo burna. Alergije utiču na kvalitet života i produktivnost.
„Pacijent treba da zna na šta je preosetljiv može da prati koncentraciju polena u vazduhu. Kada je polen na koji su oni preosetljivi u povišenoj koncentraciji, kada je crveno, da manje borave na otvorenom, smanje aktivnosti, bavljenje sportom, da ne šetaju ujutru i ne otvaraju prozore ujutru jer je koncentracija polena najveća ujutru, već da to rade popodne“, napominje prof. dr Vesna Tomić Spirić, rukovodilac Klinke za alergologiju i imunologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
I meranja pokazuju povišene vrednosti polena drveća.
„Polen tise, čempresa, vrbe i breze, naročito za ove dane vikenda, biće u iznad graničnih vrednosti. Najjače alergeno svojstvo ima polen breze, sa ostalima, kao što su polen vrbe, jasena, javora, hrasta, duda, bora u unakrsnim reakcijama stvara još veće alergijske probleme osetljivim osobama“ – saopšteno je iz Agencije za zaštitu životne sredine Srbije.
Stručnjaci savetuju da se sa terapijom počne na vreme – pre nego što se razviju prvi simptomi.
„Imamo moćnu grupu lekova H1 antihistaminika novije generacije koja je vrlo efikasna za rane simptome, međutim kijanje, zapušenost nosa je nešto što predstavlja veliki problem.
Kada se iscrpe sve mogućnosti medikamentoznog lečenja, mi započinjemo specifičnu imunomodulatornu terapijsku proceduru, u narodu više poznata kao alergenske vakcine”, ističe prof. dr Vesna Tomić Spirić.
Na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine i na aplikaciji Polen Srbija, možete pratiti koncentraciju alergena na određenim mestima, i u skladu s tim prilagoditi terapiju i kretanje.
(RTS)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se