Udeo aktive u juanima u ruskim međunarodnim rezervama porastao je prošle godine na oko 15 odsto, izjavio je ruski ministar finansija Anton Siluanov.
„Prošle godine smo povećali udeo kineske imovine u našim rezervama. Otprilike 15 odsto od ukupnih investicija naše zlatne i devizne rezerve su denominovane u juanima ”, izjavio je ministar u intervjuu za ruski televizijski kanal RT.
„To se ranije nije dešavalo“, dodao je Siluanov.
[adsenseyu1]
Od 2017. godine došlo je do smanjenja aktive izražene u dolarima i povećanja udela zlata i drugih stranih valuta u ruskim rezervama.
U protekle dve godine, Rusija je smanjila svoje hartije od vrednosti, valute i druge deonice denominovane u dolarima, sa više od 92 milijarde dolara, na samo 12,14 milijardi dolara u aprilu 2019. godine.
U isto vreme, ranije ovog meseca, Ruska centralna banka je 7. juna objavila da su devizne i zlatne rezerve zemlje otprilike dostigle ekvivalent od 502,7 milijardi dolara, koji je porastao za oko 1,5 odsto od početka godine.
Uz juan, Rusija je povećala kupovinu niza drugih valuta, uključujući japanski jen, evro, funtu sterlinga, kanadski i australijski dolar i švajcarski franak.
Guvernerka centralne banke Elvira Nabiulina ranije je objasnila da se diversifikacija imovine Rusije odvija u pokušaju da se smanje ekonomski i politički rizici sa kojima se zemlja suočava, uključujući, ali ne ograničavajući se samo na sankcije SAD.
U svojoj politici dedolarizacije, u aprilu 2019. godine, Centralna banka Rusije se rešila 1,6 milijardi dolara američkih državnih obveznica, smanjujući svoja ulaganja u tu imovinu za oko 87 odsto u samo jednoj godini.
U aprilu 2019. godine, Rusija je smanjila svoje investicije u hartije od vrednosti američkog trezora u vrednosti od skoro 1,6 milijardi dolara, prema podacima koje je objavio američki trezor.
Kina je i dalje lider u rangiranju, sa obveznicama od 1,13 triliona dolara. Japan je na drugom mestu sa 1,06 biliona, dok je Brazil na trećem, sa obveznicama u vrednosti od 306,7 milijardi dolara.
Webtribune.rs