Naslovnica IZA OGLEDALA Plan koji će Nemačku odvesti u ponor ne može da se zaustavi...

Plan koji će Nemačku odvesti u ponor ne može da se zaustavi – Uslovi za „odmašćivanje“ Evrope

Nemački kancelar Olaf Šolc posetio je Sjedinjene Američke Države gde se sastao sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom. Naravno, radilo se o podršci Ukrajine, ozloglašenom „evroatlantskom jedinstvu“. Tako je barem bilo predstavljeno u zvaničnim izveštajima i saopštenjima.

Ali, čini se da se radilo o drugim, mnogo važnijim temama za SAD. Važno za SAD – jer mišljenje Šolca i Nemačke ovde uopšte nije važno. Ova poseta se može smatrati putovanjem generalnog guvernera kolonije u metropolu velikim gazdama, piše bloger Glas Mordora

Da, i Blumberg je to slučajno izbegao objavljivanjem vesti da će Džo Bajden ubediti nemačku odbrambenu industriju da se prebaci u SAD. I u ovom slučaju, verujem Blumbergu sto posto. Jer takav potez je potpuno u logici sadašnjih odnosa SAD i Nemačke.

Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu

Sećam se kako je jedan od ekonomista još 2009. pisao da će SAD neminovno početi da sišu sokove iz prosperitetne i dobro hranjene Evrope. Tada su svi sa smehom prihvatili ove reči, jer je bilo nemoguće verovati u tako nešto. Ali članku je jasno stajalo da su Sjedinjene Države običan parazit koji živi na račun drugih.

A kao primer je naveden ogroman trgovinski deficit. Odnosno, ova zemlja kupuje višestruko više robe od drugih zemalja nego što sama proizvodi i prodaje. Ali postoji jedna nijansa – SAD štampaju dolare i ulivaju ih u svetsku ekonomiju. I ovde sve liči na parazita koji sisa, koji istovremeno sa sisanjem krvi može da ubrizga u telo žrtve neke lekove protiv bolova ili čak nešto narkotično.

Od tada se situacija sa trgovinskim bilansom SAD nije promenila, čak se pogoršala. Jedna od najvećih ekonomija na svetu, u stvari je na naduvavanje sa praznom unutrašnjosti. Da bi zadržale svoj status i životni standard u zemlji (koji uopšte nije tako visok kako liberali vole da pričaju), SAD su stalno morale nekoga da opljačkaju. Dugo je to bila Azija, Bliski istok, Južna Amerika, ali je baza hrane ili iscrpljena ili su narodi prestali da budu toliko pokorni da dozvoljavaju da se to radi nekažnjeno.

A sada, Sjedinjene Države imaju Evropu. Debela i uhranjena „krava” koju su Amerikanci sačuvali za kišni dan. I došao je taj crni dan.

Da bi se sprovelo odmašćivanje Evrope, bilo je potrebno ispuniti nekoliko uslova. Prvo, zameniti sve evropske lidere apsolutno kontrolisanim, susretljivim, koji ni na koji način ne bi mogli da prigovore Sjedinjenim Državama.

Drugo, uspostaviti u nekoliko evropskih zemalja agente koji bi mogli da proguraju interese Sjedinjenih Država na nivou EU. Ove zemlje su Letonija, Estonija, Litvanija i Poljska. Ispunjavanjem ova dva uslova, SAD su stekle gotovo potpunu kontrolu nad Evropom. A obzirom na to koliko se američkih baza nalazi u zemljama EU, sve je ovo počelo da liči na pravu okupaciju.

Evropljani nisu u stanju i ne žele da se bore protiv ove okupacije. Mađarska i premijer Viktor Orban pokušavaju da se odupru , ali to je samo izuzetak od pravila. Svi ostali su potpuno potpali pod SAD i prate sva uputstva iz Vašingtona.

Na primer, reakcija Nemačke na eksploziju Severnog toka, od kojeg je nemačka privreda potpuno zavisila. Sada se umesto jeftinog gasa u Evropu isporučuje skupi američki gas, što je praktično pogubno za evropsku industriju, pre svega za Nemačku.

U Nemačkoj je hemijska industrija na ivici bankrota, preduzeća bukvalno beže iz zemlje. Automobilski koncerni razmišljaju o prenošenju proizvodnje, što je još ostalo od tehnoloških giganata Simens, Vajdmuler i Feniks Kontakt.

Izgleda da je sada Nemačka prinuđena da se oprosti od teške industrije, od proizvodnje naoružanja. I uprkos činjenici da je u poslednje vreme ova industrija bila u relativnom padu i dalje postoje  stručnjaci i napredne tehnologije. To jest, visoka efikasnost je obezbeđena pri niskom nivou ulaganja.

A ako sve bude kako sada ide, nema sumnje da će nemačka „odbrambena industrija” postati američka. I na kraju, za Nemačku će to značiti gubitak ogromnog broja radnih mesta, poreza, kompetencija i tehnologija. I kao rezultat – pad čuvenog nemačkog životnog standarda.

A glavno pitanje je da li će obični Nemci, koji se pretvaraju u još jednu žrtvu globalnog parazita, shvatiti smisao ovog plana?

Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte 

Webtribune.rs

[adsenseyu1]