Naslovnica SPEKTAR Plan Britanije, Francuske i Nemačke o ukrajinskim raketnim udarima na Rusiju

Plan Britanije, Francuske i Nemačke o ukrajinskim raketnim udarima na Rusiju

Medijski izvještaj koji je preneo Bloomberg ukazuje na moguće planove Britanije, Francuske i Nemačke da diskutuju o pružanju podrške Ukrajini u izvođenju raketnih udara po teritoriji Rusije.

Prema navodima izvora, ovi udari bi se vršili pomoću zapadnog naoružanja i korišćenjem američkih navigacionih podataka.

Britanski zvaničnici planiraju da u narednim danima razgovaraju sa svojim francuskim i nemačkim kolegama kako bi se postigao dogovor o ovim potencijalnim napadima. Iako detalji još uvek nisu potpuno jasni, ovo bi moglo da označi novi korak u zapadnoj podršci Ukrajini.

Kontekst sukoba i reakcija Rusije

Rat u Ukrajini, koji traje od februara 2022. godine, postao je jedno od ključnih geopolitičkih pitanja u svetu. Zapadne zemlje, predvođene SAD-om, Velikom Britanijom, Evropskom unijom i NATO-om, pružaju vojnu, ekonomsku i političku podršku Ukrajini u njenom sukobu sa Rusijom. Rusija je, s druge strane, optužila ove zemlje za direktno uplitanje u sukob i učestvovanje u neprijateljstvima, posebno kroz isporuku oružja Kijevu.

Korišćenje zapadnog naoružanja, kao što je Storm Shadow, jedan od najsofisticiranijih projektila koji je u arsenalu britanskih i francuskih oružanih snaga, moglo bi značajno da promeni dinamiku sukoba.

Ovi projektili imaju dug domet i visoku preciznost, što bi Ukrajini omogućilo da cilja kritične vojne objekte na ruskoj teritoriji. Kako je ranije izveštavala britanska novinska kuća The Times, Ukrajina će morati da se oslanja na američke kartografske podatke za ove udare.

Potencijalne političke i vojne posledice

Jedan od najvažnijih aspekata ove vesti je mogućnost da bi ovakvi udari mogli biti shvaćeni kao direktno učestvovanje NATO zemalja u sukobu, što bi moglo eskalirati tenzije između Rusije i Zapada.

Ruski predsednik Vladimir Putin je ranije upozorio da bi svako dodatno uplitanje zapadnih zemalja, uključujući omogućavanje Ukrajini da koristi dugometno oružje, moglo dovesti do opasne eskalacije. On je čak rekao da bi to predstavljalo znak da NATO, SAD i Evropa postaju aktivni učesnici u sukobu.

S druge strane, zamenik ruskog ministra spoljnih poslova, Sergej Rjabkov, takođe je upozorio da bi Moskva oštro reagovala na ukidanje ograničenja u vezi s upotrebom dalekometnog naoružanja. Njegov komentar „da Moskva neće ostati bez odgovora“ ukazuje na spremnost Rusije da preduzme kontramere koje bi mogle biti usmerene prema NATO bazama ili zapadnim interesima širom sveta.

SAD i pitanja dozvole za udare

Prema izveštaju nemačkog Bild-a, Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, planira da lično ode u SAD kako bi se sastao sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom. Tokom ove posete, Zelenski bi trebao da zatraži od Bajdena direktnu dozvolu za izvođenje udara po ruskoj teritoriji.

Međutim, izvori navode da Bajden nije voljan da pruži takvu dozvolu, osim ako Zelenski ne predstavi tzv. „pobednički“ plan, koji bi opravdao ove udare i pokazao da bi oni mogli da dovedu do konkretnih vojnih dobitaka za Ukrajinu.

Važno je napomenuti da je Bajdenov stav o dalekometnim udarima značajan, jer bi SAD mogle da postave uslove za upotrebu oružja koje one ili njihovi saveznici isporučuju Ukrajini. Upotreba američkih navigacionih podataka takođe dodaje složenost situaciji jer to znači da bi američka vojna infrastruktura bila direktno uključena u planiranje udara.

Strategijski značaj raketnih udara

Ako bi Ukrajina dobila dozvolu za ovakve udare, oni bi mogli da budu usmereni ka ključnim vojnim, logističkim ili industrijskim objektima u Rusiji.

Time bi Ukrajina dobila dodatnu prednost u sukobu, jer bi mogla da ometa ruske operacije u pozadini fronta i smanji sposobnost ruskih snaga da dopremaju opremu i zalihe na liniju fronta.

Međutim, ovakvi udari nose i rizik od teških posledica po međunarodnu stabilnost. Pitanje koje se postavlja jeste da li su zapadne zemlje spremne da rizikuju otvoreni sukob sa Rusijom, što bi moglo imati nepredvidive posledice. Neke zemlje, poput Francuske i Nemačke, koje su u prošlosti zagovarale diplomatska rešenja, mogle bi biti oprezne u vezi s ovim potezom.

Geopolitičke implikacije i budući koraci

Dok Velika Britanija igra jednu od ključnih uloga u pružanju vojne podrške Ukrajini, Francuska i Nemačka su donekle opreznije u pogledu otvorenog konflikta sa Rusijom.

Međutim, ako bi se postigao dogovor između ove tri države, to bi moglo otvoriti vrata za dalju vojnu eskalaciju. Takođe, postoji mogućnost da bi druge članice NATO-a mogle biti uključene u slične planove, što bi značajno povećalo međunarodne tenzije.

Pitanje dozvole za dalekometne udare i upotrebu sofisticiranih navigacionih sistema je od suštinskog značaja jer bi to pokazalo koliko su zapadne zemlje spremne da podrže Ukrajinu ne samo u njenoj odbrani već i u izvođenju ofanzivnih operacija na ruskoj teritoriji.

Sa druge strane, moguće je da bi Rusija mogla da poveća svoje operacije ili čak preduzme asimetrične mere kao odgovor, što bi dodatno zakomplikovalo situaciju.

U narednim danima, verovatno će biti održani ključni sastanci i konsultacije na zapadnoj strani, a ishod tih razgovora može značajno uticati na dalji razvoj sukoba u Ukrajini.

Webtribune.rs

Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se

Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte 
Otvorite novu mrežu Truth Social