Nevoljnost Globalnog juga da stupi u „ujedinjeni front“ za naoružavanje Kijeva i sankcionisanje Rusije najbolji je pokazatelj geopolitičkih promena koje se odvijaju tokom poslednje decenije.
Viši saradnik na Univerzitetu Jejl Krišen Mehta pruža pet razloga zašto se Globalni jug okreće ka Rusiji i Kini
Konflikt u Ukrajini osnažio je polarizaciju sveta oko osovina koje formiraju SAD sa jedne, a Rusija i Kina sa druge strane. Dok su bogata društva Kolektivnog zapada, dobrovoljno ili ne, još odlučnije stala uz Vašington, na Globalnom jugu, kao i najvećem delu Afrike i (Evro)Azije, vera u savez sa Rusijom i Kinom još je čvršća nego što je bila, ukazuje novo istraživanje Instituta Benet za javnu politiku Univerziteta Kembridž.
Uskladivši rezultate istraživanja javnog mnjenja u 137 zemalja širom sveta, istraživači su došli do zaključka da 66 odsto stanovništva van Zapada gaji naklonost prema Rusiji, dok se 70 odsto isto oseća kada je Kina u pitanju.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
U autorskom tekstu objavljenom na „Jurejža rivju“, viši saradnik za globalnu pravdu Univerziteta Jejl i član Američkog odbora za sporazum između Rusije i SAD Krišen Mehta pruža pet argumenata zašto velika većina zemalja van kolektivnog Zapada u proteklih deset godina osnažuje prijateljstvo sa Rusijom i Kinom, što je kulminiralo njihovim odgovorom na krizu u Ukrajini.
„Problemi Zapada su i problemi ostatka sveta, dok problemi ostatka sveta nisu i problemi Zapada“
Nalazi istraživanja mogli bi se sumirati prošlogodišnjom izjavom šefa indijske diplomatije Subramanjama Džaišankara, koji je ukazao da „Evropa mora da prevaziđe stav da su problemi Evrope problemi sveta, ali da ujedno svetski problemi nisu problemi Evrope.“
Iako se dvostruki aršini Zapada mogu primetiti i u ophođenju prema problemima visokih cena otplate duga, klimatske krize, siromaštva, nestašice hrane, suša i energetske krize koji su u poslednje vreme potresali ne-zapadna društva, Mehta navodi odgovor na pandemiju kovida 19 kao glavni primer.
Uprkos molbama Globalnog juga da dobiju recept za proizvodnju zapadnih vakcina ne bi li spasili život mnogih ljudi, nijedna zapadna nacija nije bila voljna da to učini. Afrika je do danas ostala najnevakcinisaniji kontinent na svetu, dok je na milione unapred kupljenih vakcina na Zapadu uništavano nakon što im je istekao rok trajanja.
Sa druge strane, Rusija, Kina i Indija se nisu oglušile na molbe Globalnog juga. Alžir je pokrenuo program vakcinacije u januaru 2021. nakon što je primio prvu seriju ruskog „sputnjika“, koji je u Argentini inače postao okosnica programa vakcinacije. Egipat je počeo sa vakcinacijom nakon što je otprilike u isto vreme dobio kinesku vakcinu „sinofarm“, dok je Južnoafrička Republika nabavila milion doza „astra zeneke“ od Indije.
[adsenseyu1]
Izbor između bivših kolonizatora i istorijskih prijatelja
Dok koaliciju koja Ukrajinu sve dublje gura u konflikt sa Moskvom u značajnoj meri čine bivše kolonijalne sile, sa druge strane se nalazi Ruska Federacija koju Globalni jug smatra naslednikom SSSR.
Autor podseća na reči Nelsona Mandele, koji je u više navrata izjavio kako je sovjetska podrška pomogla njegovom narodu da okonča aparthejd, i podseća na mnoge infrastrukturne projekte u Egiptu, Indiji, Gani, Maliju, Sudanu, Angoli, Beninu, Etiopiji, Ugandi, Mozambiku i drugim zemljama.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Stav Afrike prema sukobu u Ukrajini može se simbolično predstaviti izjavom ministra spoljnih poslova Ugande Jejea Odonga na ovogodišnjem Afričkom samitu u Adis Abebi:
„Bili smo kolonizovani i oprostili smo onima koji su nas kolonizirali. Sada kolonizatori traže da budemo neprijatelji Rusije, koja nas nikada nije kolonizovala. Da li je to pošteno? Mi smatramo da nije. Njihovi neprijatelji su njihovi neprijatelji. Naši prijatelji su naši prijatelji.“
Ishod sukoba može ugroziti Evropu, ali ne i ostatak sveta
Dok kolektivni Zapad nastavlja da tvrdi kako će se poraz Ukrajine negativno odraziti na ceo svet, činjenica je da većina sveta jednostavno želi da se on što pre završi.
Posledice zapadnih sankcija poput rasta cena energenata, prepreka u izvozu hrane iz Rusije i Ukrajine, koje, kako je stalni predstavnik Rusije pri Ujedinjenim Nacijama Vasilij Nebenzja nedavno ukazao, i te kako postoje uprkos tvrdnjama da izvoz ruskih žitarica tehnički nije sankcionisan, i sve većih cena otplate duga daleko više pogađaju zemlje Globalnog juga nego zemlje Zapada.
Stoga, činjenica da je Zapad spreman da vojno i finansijski podržava Kijev „dokle god je potrebno“, odnosno da se protiv Rusije bori „do poslednjeg Ukrajinca“, ne hajući za kolektivnu štetu koju nanosi ne-zapadnim društvima, nikako ne uliva poverenje onima od kojih se traži da se pridruže sankcijama Rusiji – i time dodatno prodube sopstvene probleme.
SAD više nisu najveća svetska ekonomska sila
Udeo SAD u globalnoj proizvodnji opao je sa 21 odsto u 1991. na 15 odsto u 2021, dok je udeo Kine porastao sa četiri na 19 odsto. Kina je najveći trgovinski partner za većinu sveta, a njen BDP po paritetu kupovne moći već premašuje američki. BRIKS (Brazil, Rusija, Kina, Indija i Južna Afrika) imao je kombinovani BDP u 2021. od 42 biliona dolara u poređenju sa 41 bilionom dolara u G7.
Njihova populacija od 3,2 milijarde je više od 4,5 puta više od ukupne populacije zemalja G7, sa 700 miliona. Ujedno, BRIKS ne uvodi sankcije Rusiji niti isporučuje oružje suprotnoj strani.
Takođe, Rusija predstavlja najznačajnijeg dobavljača energije i prehrambenih žitarica za Globalni jug, Kina ostaje najveći dobavljač finansijskih i infrastrukturnih projekata za njih kroz inicijativu „Pojas i put“.
Pored činjenice da zemlje Globalnog juga zavise prevashodno od Rusije i Kine kada su hrana, energenti i infrastruktura u pitanju, od nedavno se može primetiti i širenje Šangajske organizacije za saradnju, želja sve većeg broja zemalja da pristupe BRIKS-u, ali i volja globalnih aktera da trguju u valutama koje nisu evro ili dolar.
U kombinaciji sa deindustrijalizacijom koja se odvija u Evropi usled krize koju je ona sama u velikoj meri pogoršala, savez sa Rusijom, Kinom, i drugim ne-zapadnim silama pokazuje se kao očigledan izbor.
Kraj „svetskog poretka zasnovanog na pravilima“
Licemerje američkog insistiranja na „svetskom poretku zasnovanog na pravilima“ (koji nema nikakve veze sa međunarodnim pravom) da se primetiti u činjenici da su Vašington i NATO većinu svojih agresija, uključujući one u bivšoj Jugoslaviji, Iraku, Avganistanu, Libiji i Siriji, pravdale upravo tim konceptom.
Globalnom Jugu je jasno da „svetski poredak zasnovan na pravilima“ štiti isključivo interese SAD i menja se u skladu sa njihovim potrebama.
Autor se pita kakav je to „svetski poredak zasnovan na pravilima“ koji pravda sankcionisanje Avganistana dok ta zemlja pati od gladi, zamrzavanje venecuelanskog zlata u bankama Velike britanije dok njeni građani jedva ekonomski preživljavaju? Konačno, ako je šokantno otkriće Simora Herša istinito, kakva to „pravila“ lišavaju odgovornosti počinioca terorističkog napada koji povlači dramatične ekonomske i političke posledice?
Delom zbog sopstvenog istorijskog iskustva, a delom zbog praktičnih ekonomskih razloga, multipolarni svet gde SAD i Zapad ne uređuju tuđe živote prestavlja poželjan ishod za Globalni Jug, kao i garanciju u da će se u takvom svetu glasovi ne-zapadnih zemalja glasnije čuti.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
(RT)
