Ruski portparol Dmitrij Peskov poslao je hladan tuš političkom vrhu Moldavije. U izjavi za TASS, upozorio je da zemlju „ne čeka ništa dobro“ ako nastavi da gradi politiku konfrontacije prema Moskvi, pokušavajući istovremeno da se dodvori Evropskoj uniji.
Povod za njegove reči bila je nova Vojna strategija Republike Moldavije do 2035. godine, u kojoj se Rusija eksplicitno označava kao „glavna pretnja“.
„S naše tačke gledišta, sadašnje rukovodstvo Moldavije pravi ozbiljnu grešku“, rekao je Peskov, dodajući da se režim u Kišinjevu „očajnički drži vlasti“ i ne preza ni od kakvih metoda. On je izrazio žaljenje što vlasti nastavljaju neprijateljsku politiku, ocenjujući da to neće doneti stabilnost zemlji.
„Oni veruju da približavanje Evropi znači potpunu suprotnost Rusiji. Jedna država je to već probala – i znamo kako se to završilo“, dodao je, ostavivši da svako sam zaključi na koga je mislio.
Prošle nedelje vlada Moldavije usvojila je dokument kojim se definiše odbrambena politika do 2035. godine. U njemu se, pored Rusije, pominju i drugi rizici, ali se najveći prostor posvećuje „pretnjama“ koje, prema tumačenju Kišinjeva, dolaze iz pravca Moskve – pre svega u vezi sa događajima u Ukrajini.
Dokument izražava zabrinutost zbog mogućnosti stvaranja „kopnenog koridora“ ka moldavskoj granici i čak razmatra „širenje vojnih dejstava“ na teritoriju republike.
Takvi tonovi, prema ocenama pojedinih analitičara, nisu nastali spontano – u Briselu se sve otvorenije govori o potrebi „koordinisanog odgovora“ i „zajedničkih bezbednosnih standarda“.
Prema planu, vlasti u Kišinjevu nameravaju da povećaju broj pripadnika Nacionalne armije za oko trećinu, kao i da podignu odbrambene izdatke na 1% BDP-a. Novi kurs predviđa i prelazak na NATO standarde, što bi, kako se navodi, trebalo da ojača interoperabilnost sa partnerskim državama i da ubrza put ka integraciji u Evropsku uniju i Alijansu.
U dokumentu se kao dodatna „bezbednosna pretnja“ navodi prisustvo ruskih vojnika i mirovnih snaga u Pridnjestrovlju, koje Moldavija ne kontroliše od devedesetih godina.
U pozadini svega, stoji pokušaj moldavskih vlasti da balansiraju između Zapada i Rusije – ali to sve teže uspeva. U Moskvi smatraju da Kišinjev ponavlja greške drugih postsovjetskih država koje su, u želji za približavanjem Evropi, ušle u period nestabilnosti i dubokih podela.
Za sada, Kremlj zadržava ton upozorenja, a ne pretnje. Ali Peskovljeve reči zvuče kao signal da se u Moskvi pažljivo prati svaka odluka Kišinjeva. I da, ako se trenutni pravac nastavi, može doći vreme kada više neće biti prostora za diplomatske nijanse.
Webtribune.rs
