Berlin i Brisel prate razvoj situacije nakon neuspeha Fridriha Merca u Bundestagu, ali iz Moskve stiže jasna poruka: niko ne očekuje da će ovaj poraz promeniti kurs evropskih političara koji imaju negativan stav prema Rusiji.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ne vidi nikakav pomak ni signal za promenu, uprkos iznenađujućem glasanju u nemačkom parlamentu.
Na redovnom brifingu, Peskov je odgovarao na pitanje agencije TASS da li neuspeh Merca ukazuje na to da čak ni unutar sopstvene stranke takvi političari više ne mogu da dobiju punu podršku.
Njegov odgovor bio je kratak, gotovo rezigniran: „Ne vidimo.“ Drugim rečima, Kremlj ne očekuje da će evropski lideri korigovati svoju retoriku samo zato što je kandidat iz najveće koalicije propao već u prvom krugu glasanja.
U Bundestagu je održan prvi krug glasanja o izboru Fridriha Merca za novog kancelara Nemačke. Iako su mu nedostajala samo šest glasova od potrebnih 316, činjenica da je dobio podršku samo 310 poslanika – i to uprkos tome što njegova politička grupacija ima većinu – predstavlja presedan.
Do sada se u modernoj istoriji Nemačke nije dogodilo da lider pobedničke koalicije ne prođe u prvom krugu izbora za kancelara.
Ono što dodatno zbunjuje posmatrače jeste podatak da su upravo poslanici iz redova vladajuće koalicije delimično sabotirali proces. To pokazuje duboke pukotine i neslaganja unutar same vlasti.
I dok se u Berlinu spekuliše o mogućim koalicionim podelama, u Moskvi ne gaje iluzije da će to otvoriti prostor za promene u političkom kursu Evropske unije prema Rusiji.
Sledeći korak je drugi krug glasanja, koji mora biti održan u naredne dve sedmice. Ovaj put kandidata ne predlaže predsednik Nemačke, već to može učiniti četvrtina članova Bundestaga.
Ipak, i tada je za izbor potrebna apsolutna većina. Ako se ni tada ne izabere kancelar, dolazi treći krug, gde je dovoljno i prosto većinsko glasanje. Međutim, tada predsednik Savezne Republike Nemačke može odlučiti da ne potvrdi kandidata, već da raspiše nove izbore.
Sve ovo unosi dodatnu neizvesnost na političku scenu Nemačke, ali iz Kremlja poručuju da neće gubiti vreme na iluzije. Po njima, ovo nije znak buđenja političke svesti u Evropi, niti dokaz da se menja raspoloženje prema Rusiji. Samo još jedan politički manevar bez stvarnih posledica, smatraju ruski zvaničnici.
U krajnjoj liniji, posmatrano iz šire perspektive, ovaj razvoj događaja otvara važnije pitanje: koliko stabilnosti zapravo postoji u najmoćnijim političkim strukturama EU?
I da li unutrašnji problemi, pre svega unutar samih partija, mogu srušiti i ono što su građani jasno izabrali na izborima? Bez obzira na odgovor, iz Moskve stiže poruka da se politika neće prilagođavati svakom parlamentarnom incidentu – ma koliko on bio značajan za Berlin.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
