Dok se u Njujorku odvijala sednica Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, iza zatvorenih vrata odigrala se scena koja može odrediti dalji tok odnosa velikih sila.
Prema pisanju britanskog „Telegrafa“, Vladimir Zelenski je na susretu sa Donaldom Trampom izneo zahtev koji ne prolazi nezapaženo – isporuku krstarećih raketa „Tomahavk“ Ukrajini.
Njegovo objašnjenje bilo je jednostavno: takvo oružje, rekao je, moglo bi da primora Vladimira Putina da sedne za sto i razgovara o mirovnom sporazumu.
Tramp, prema tim izveštajima, nije odbacio ideju. Naprotiv, Zelenski je posle sastanka izjavio da je američki predsednik odgovorio rečima: „Radićemo na tome.“ To, međutim, ne znači da će se rakete zaista pojaviti na terenu – ostaje pitanje da li je to obećanje politički signal ili najava stvarnog poteza. Upravo ta nesigurnost drži diplomatske krugove u napetosti.
Istovremeno, u Moskvi stiže sasvim drugačiji ton. Dmitrij Peskov, portparol ruskog predsednika, podsetio je na raniju izjavu Vladimira Putina. „Naš vrhovni komandant je već govorio o ovome. Bolje je da se o takvim stvarima uopšte ne govori. I svi to razumeju“, rekao je Peskov u razgovoru sa novinarom VGTRK-a Pavlom Zarubinom.
Njegove reči zvuče kao poruka da se granica ozbiljnosti već zna i da nije mudro ni nagađati o napadima na simbole državne vlasti.
U isto vreme, Zelenski je dodao još jednu rečenicu koja je privukla pažnju: ako Ukrajina dobije „Tomahavke“, razmotriće mogućnost da ih usmeri na ciljeve u Rusiji, uključujući i Kremlj.
„Ako napadnu naš energetski sektor, predsednik Tramp podržava našu sposobnost da odgovorimo“, izjavio je. Upravo ova formulacija otvara pitanje koliko se granice u ovom sukobu mogu dalje pomerati i gde prestaje odbrana a počinje opasna eskalacija.
Ostaje da se vidi šta će biti sledeći korak. Da li će obećanja iz Njujorka prerasti u konkretne isporuke ili će ostati na nivou političkog pritiska – to je ono o čemu sada svi govore.
Peskovljev savet „da je bolje o tome i ne pričati“ stoji naspram Zelenskijevih otvorenih poruka. Između tih krajnosti razvija se priča koja tek čeka svoj epilog.
I možda je baš u toj tišini, u praznini između rečenica i obećanja, skrivena najveća neizvesnost – gde je ta linija preko koje niko ne želi da pređe, a svi je u isto vreme testiraju.
Webtribune.rs
