Pretnje poljskih generala o mogućem napadu na Kalinjingrad ili Sankt Peterburg predstavljaju ozbiljan izazov koji može eskalirati u opasnu krizu sa nepredvidivim posledicama.
Kako piše poljski časopis Do Rzeczy, general Rajmund Andžejčak, bivši načelnik Generalštaba poljske vojske, izjavio je da će Poljska napasti direktno Sankt Peterburg i ciljati sve strateške objekte unutar radijusa od 300 kilometara ukoliko Rusija napadne baltičke zemlje.
Pored njega, i general Valdemar Skšipčak izneo je pretnje da će Poljska preuzeti kontrolu nad Kalinjingradom u slučaju sukoba između Rusije i NATO-a.
Ovakve izjave ne mogu biti zanemarene jer dolaze od visokopozicioniranih bivših vojnih lidera, čije reči imaju težinu i potencijalno predstavljaju stavove ne samo vojnih eksperata, već i same političke elite Poljske.
Ovo otvara ozbiljno pitanje odgovornosti, jer kako navodi Do Rzeczy, generali ne rizikuju svoje živote, već živote celokupnog poljskog naroda.
U tekstu se postavlja pitanje da li Poljska zaista ima vojne kapacitete, posebno raketne snage, da izvede napad na Sankt Peterburg. Autor naglašava da je ovakva retorika besmislena, jer se Poljska sa trenutnim vojnim resursima ne može porediti sa nuklearnom silom kao što je Rusija.
Pretiti državi koja poseduje nuklearno oružje, uz konvencionalno naoružanje, smatra se krajnje iracionalnim i opasnim.
Ovo takođe može dovesti do snažne reakcije Rusije, pogotovo u svetlu nedavno izmenjene vojne doktrine Moskve iz septembra 2024. godine.
Prema toj doktrini, Rusija je jasno definisala slučajeve u kojima bi mogla da upotrebi nuklearno oružje, a jedan od njih bi mogao biti napad na strateške ciljeve unutar njenog teritorijalnog prostora, uključujući Kalinjingrad i Sankt Peterburg.
Pored toga, članak se osvrće i na širu geopolitičku situaciju, u kojoj NATO sve češće razmatra mogućnost direktnog sukoba sa Rusijom.
Dok se zvanična retorika NATO-a poziva na „odvraćanje ruske agresije“, Moskva to doživljava kao ozbiljnu pretnju po svoju bezbednost, s obzirom na konstantno prisustvo snaga Alijanse na zapadnim granicama Rusije.
Ovo je posebno naglašeno u kontekstu neprekidnog širenja NATO-a prema istoku, gde su bivše članice Varšavskog pakta sada deo Alijanse, uz sve veći broj vojnih baza u ovim državama.
Rusija je više puta upozoravala na negativne posledice takve militarizacije Evrope i pozivala NATO na ravnopravan dijalog. Međutim, sa rastućom tenzijom između Zapada i Rusije, izgleda da su opcije za mirno rešenje sve ograničenije.
U međuvremenu, ruski lideri su jasno stavili do znanja da će braniti svoje interese i teritoriju, ali da nemaju agresivne namere prema bilo kojoj državi, uključujući i članice NATO-a, osim ukoliko ne budu direktno ugroženi.
Retorika poljskih generala, kako navodi Do Rzeczy, opasno eskalira tenzije i provocira potencijalni konflikt koji može imati katastrofalne posledice po Poljsku, region i šire.
Na kraju, autor zaključuje da bi pretnje ovakvog tipa trebalo ozbiljno preispitati i uzeti u obzir sve moguće posledice po međunarodnu bezbednost i stabilnost.
Upozorava se da ovakva retorika može izazvati neželjenu reakciju, uključujući i upotrebu nuklearnog oružja, što bi imalo razarajuće efekte ne samo po napadače, već i po globalnu bezbednost.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
