[adsenseyu3]
Većina tunelskih aktivnosti se odvija ispod vojnih ustanova, a dostupno je veoma malo informacija.
Bivši radnici ustanova su naveli da su razne podzemne instalacije napravljene na mestima kao što su Oblast 51, Nortrop ustanova u Antelop Veliju, Kalifornija (sa čak 42 nivoa) i Lokhid ustanova, nedaleko od Edvardsa, Kalifornija.
„Crni budžet“ trenutno uzima 1,25 triliona dolara godišnje. Ova suma se koristi za crne projekte kao što su duboke podzemne vojne baze. Trenutno u SAD ima 129 podzemnih vojnih baza. Ove baze se prave danonoćno još od početka četrdesetih godina prošlog veka. Neke su napravljene čak i ranije. Ove baze su u suštini veliki podzemni gradovi povezani magnetnim vozovima koji se kreću velikim brzinama.
[adsenseyu1]
Prosečna dubina ovih baza iznosi oko 1,5 kilometara, a zauzimaju prostor od oko 11-18 kubnih kilometara. Tamo postoje laserske mašine za bušenje koje mogu da izbuše tunel od 10 kilometara za jedan dan.
Zašto se žuri sa svim ovim tunelima i bazama? Zato što znaju da će uslediti katastrofa. A odakle dolazi sav taj novac? Ne dolazi sigurno sve iz Crnog budžeta. Smatra se da deo potiče od ilegalne prodaje narkotika.
Na ideju o nuklearnim supterenima (mašinama za kopanje tunela) se došlo u nacionalnoj laboratoriji Los Alamos u Nju Meksiku. Nekoliko naučnika je podnelo patente i napisalo par federalnih tehničkih dokumenata o ovim mašinama.
Nuklearni suptereni rade tako što tope kamen i zemlju, ustakljujući ih pri prolasku i ostavljajući iza sebe gladak tunel.
[adsenseyu4]
Toplotu obezbeđuje kompaktni nuklearni reaktor u kom cirkuliše tečni litijum koji topi kamen. Prilikom procesa otapanja kamena, litijum gubi deo toplote. On zatim cirkuliše kroz spoljašnji deo mašine hladeći ustakljeni kamen dok se mašina kreće dalje. Ohlađeni litijum se zatim vraća u reaktor odakle ponovo počinje svoj ciklus. Na ovaj način nuklearni suptereni prolaze kroz kamen uz temperaturu od 1.100 Celzijuca, praveći podzemne tunele.
Prvi patent za nuklearne supterene se pojavio 1972. godine.
Nuklearni suptereni imaju prednost nad mehaničkim mašinama za probijanje tunela pošto ne proizvodi toliko prljavštine koja se posle mora uklanjati. To u velikoj meri pojednostavljuje kopanje.
Drugi patent potiče iz 1975. godine, a u njemu se navodi da ja mašina namenjena za kopanje tunela prečnika 12 metara ili više.
Navodi se da je A.A. Metjuz sproveo studiju u kojoj je dokazano da je efikasnije koristiti nuklearne supterene nego redovne mehaničke mašine za probijanje tunela.
Webtribune.rs
[adsenseyu5][adsenseyu5]
