Visoki oficir NATO-a upozorio je na „šokantni“ kineski vojni razvoj i sve veći diplomatski uticaj, dok transatlantska alijansa zaoštrava svoj stav prema Pekingu.
Maršal Stjuart Pič, koji u petak odlazi sa položaja, nakon tri godine predsedavanja vojnim komitetom NATO-a, rekao je za Financial Times da je 30 država članica alijanse moralo da učini više kako bi uvidele šta bi kineske vojne ambicije mogle značiti za njih.
Intervju FT-a, objavljen u petak, izlazi dok tenzije između Kine i Zapada tinjaju, u pozadini trgovinskog rata između Vašingtona i Pekinga, povećane vojne agresije i niza sajber-špijunskih napada.
Pič je rekao: „Prilično je šokantno koliko je brzo Kina izgradila brodove, koliko je Kina modernizovala svoje vazduhoplovstvo, koliko je uložila u sajber i druge oblike upravljanja informacijama, kao i u prepoznavanje lica.
Kineski brod amfibija
Mislim da je veoma važno obratiti pažnju na to. Šta ćete učiniti ako ste lider u Kini sa modernizovanom i moćnom velikom snagom? Raspoređujete je, pomerate.“
Na samitu u Briselu, 14. juna, lideri NATO-a optužili su Kinu da se protivi međunarodnom poretku, tvrdeći da Peking širi dezinformacije, širi svoj nuklearni arsenal i sarađuje sa Rusijom.
Nekoliko dana ranije, predsednik Džozef Bajden i drugi lideri G7 optužili su Kinu za kršenje ljudskih prava, navodeći napade na demokratiju u Hong Kongu, sve veći uticaj na Tajvan i tretman Pekinga prema ujgurskim muslimanima. Kineski odbrambeni zvaničnik uzvratio je u četvrtak, izjavivši da rast njegove zemlje „niko ne može da zaustavi“.
Pič, koji je ranije bio šef odbrane britanske vojske, takođe je ukazao na sve veće diplomatsko prisustvo Pekinga, uključujući njegovu „ogromnu“ ambasadu u Briselu, domu NATO-a i Evropske unije.
On je takođe rekao da su zajedničke operacije Pekinga sa Moskvom evoluirale od „relativno malih“ do „velikih manevara i mogućnosti za obuku“ poslednjih godina.
Za sada je odbacio ideju da dve zemlje idu ka vojnom paktu, pozivajući se na arktički region, gde nije mogao da vidi „dugoročnu harmoniju“ između Pekinga i Moskve.
Topljenje arktičkog leda otvoriće severni morski put, ubrzavajući pomorski prolaz Kine ka Evropi, povećavajući njenu trgovinsku aktivnost i otvarajući neiskorišćene prirodne energije i mineralne resurse. Pič je upozorio da bi ovo moglo povećati konkurenciju Amerike sa Rusijom.
Poslednjih nedelja tenzije rastu između Vašingtona i Pekinga. U sredu je kineska vojska protestovala zbog prisustva razarača američke mornarice u Tajvanskom moreuzu. To je bio šesti put da je američki ratni brod plovio vodama otkako je Bajden stupio na dužnost.
Ranije u junu, Kina je poslala 28 ratnih aviona u tajvansku zonu za identifikaciju PVO – što je njena najveća nedavna demonstracija sile u regionu.
Webtribune.rs
