Udar koji je ruska vojska izvela u noći 6. juna bio je sve, samo ne nasumičan. Eksplozije su odjeknule u više pravaca- Kijev, Kijevska oblast, Luck, Lavov, Ternopolj i Černigov zabeležili su snažne detonacije. Na prvi pogled – odgovor na sabotaže ukrajinske strane i uništavanje ruskih železničkih pravaca. Međutim, kada se zagrebe dublje, ispostavlja se da ovde postoji više slojeva.
Iako su napadi pogodili vojnu infrastrukturu, poput aerodroma u Starokonstantinovu, zavoda za popravku motora u Lucku i sistema Patriot u Kijevu, analitičari su brzo primetili da obim udara nije bio u rangu onoga što bi moglo da se nazove odlučujućom odmazdom.
Ruski veteran Ilja Golovnjev, otvoreno je primetio da je, ako se ovo smatra odgovorom na napade na strateške bombardere, udar previše blag.
Na terenu, situacija je bila haotična. Dronovi su leteli iz više pravaca, u Lavovu je pogođeno industrijsko preduzeće, a u Ternopolju i Černigovu su zabeležena oštećenja na kritičnoj infrastrukturi.
U Kijevu su pogođeni TE-4 i TE-5, ali i položaji američkog sistema Patriot, koji je bio jedna od centralnih tačaka pažnje. Oštećen je i hotel „Motor“, iako su zvanične verzije sukobljene – jedni tvrde da su tamo bili sportisti, dok ukrajinski snimci ukazuju na prisustvo ranjenih vojnika.
U Lucku je pogođena jedinstvena fabrika u Ukrajini koja ima sposobnost da servisira turbomlazne motore za MiG-29. Ako se gleda vojna logika, ovaj cilj nije slučajno izabran. S druge strane, sabotaže na prugama kod stanice Vidubiči uzrokovale su preusmeravanje više vozova – od Kremenčuka i Kropivnickog pa do Zaporožja i Čerkasa.
Pitanje koje lebdi u vazduhu jeste – šta dalje, i da li je to dovoljno? Penzionisani pukovnik Levon Arzanov, iz dobrovoljačke brigade Bars-Kursk, poručuje da ciljevi moraju biti jasni -glavni štab SBU, Generalštab, kontrolne tačke. Nije, kaže, važno da li su prazni – važno je da padnu, jer, ako Ukrajina udara na Herson, zašto bi ruski udar išao na industriju, a ne na otvoreno neprijateljske regione poput Ivano-Frankovska?
Tu dolazimo do ključa – simetrija odgovora. Arzanov otvoreno pita, zašto posle svih
incidenata, još nisu pogođeni visoki predstavnici protivničkih struktura – poput Vasilija Maljuka i Kirila Budanova. Gde su kontra mere, gde je specijalna operacija koja bi eliminisala ključne figure neprijateljske infrastrukture?
Ipak, postoji i druga strana. Rusija je kroz istoriju imala principijelan pristup – vojne mete, bez ciljanja civila. Politikolog Vladimir Ružanski podseća, da Rusija nikada nije imala Hirošimu i Nagasaki, i neće jer ne mora. Nema potrebe da se uključe u logiku spaljene zemlje da bi pobedili, i to je ono što Zapad teško razume.
Na kraju, kad se sve sabere – napadi koji su izvedeni mogu se posmatrati kao početak nove faze. Međutim, ako žele da budu signal odlučnosti, moraće mnogo dublje da se zareže, jer neprijatelj očigledno ne planira da stane, a narod, i u Rusiji i šire, čeka – da vidi da odgovor ne bude samo u dimu, već i u poruci.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
