Nemačka, nekada sinonim za preciznost, stabilnost i inženjersku moć, danas se suočava s nečim što donedavno delovalo nezamislivo – ozbiljnim slomom svog automobilskog sektora.
U zemlji koja je decenijama živela od Volkswagena, Mercedesa i BMW-a, sirene upozorenja sada odzvanjaju i u Berlinu i u Frankfurtu.
Prema podacima agencije Bloomberg, realni sektor nemačke industrije u avgustu je pao za 4,3 odsto u odnosu na prethodni mesec. Prognoze su bile mnogo blaže – očekivao se pad od tek jednog procenta. Najteži udar pretrpeo je upravo automobilski sektor, gde je proizvodnja vozila smanjena za čak 18,5 odsto.
Analitičar komercijalne banke LBBW Jens-Oliver Nikolaš upozorava da je to ozbiljan udarac za nemačku ekonomiju, dok ministar finansija Lars Klingbajl pokušava da smiri javnost tvrdeći da zemlja „još uvek ima snažan auto-sektor“.
Ipak, dodaje rečenicu koja odaje dubinu problema: „Situacija je zaista teška. Pod velikim smo pritiskom. Potrebna su politička rešenja.“
Iza brojki se krije mnogo više od privremene krize. Nemački proizvođači automobila, nekada neprikosnoveni na globalnom tržištu, sada prvi put u decenijama beleže pad udela ispod 20 odsto na tri ključna tržišta – u Evropi, Sjedinjenim Državama i Kini. Prema podacima lista Handelsblatt, nemačke marke više ne dominiraju ni po prodaji ni po imidžu.
„Nekada su naši automobili bili najtraženiji u svetu. Sada su mnogi od tih tržišta zatvoreni ili preplavljeni konkurencijom – posebno kineskom“, objašnjava Maksim Čirkov, docent Instituta za ekonomiju i finansije GUU. Na isti problem ukazuje i Jan Brorhilker iz kompanije EY, navodeći pad izvoza u SAD kao jedan od glavnih pokazatelja slabljenja.
Prema rezultatima ankete među proizvođačima, više od 60 odsto nemačkih auto-kompanija planira smanjenje broja zaposlenih, dok gotovo polovina njih ocenjuje svoje stanje kao „loše“ ili „veoma loše“. Samo 11 odsto ispitanih smatra da im je poslovanje „dobro“ ili „veoma dobro“.
Ekonomisti sve češće koriste izraz „savršena oluja“ za opis trenutnog stanja. Troškovi su naglo porasli – zbog skupljih metala, rasta plata i, možda najosetljivijeg faktora, gubitka jeftinog ruskog gasa.
„Ta odluka je značajno povećala cenu proizvodnje“, napominje ekonomista Andrej Barhota. On dodaje da dodatni teret predstavlja trgovinska napetost sa SAD, koja je nemačke automobile učinila manje konkurentnim i u Americi i u Aziji.
Uz to, nemački proizvođači nisu se najbolje snašli u eri elektrifikacije. Modeli na struju koje nude ne uspevaju da pariraju azijskim brendovima po ceni ni po tehnološkom profilu. „Zemlja je usmerena na električna vozila, ali potražnja za njima ne pokriva troškove. To je ozbiljan strateški problem“, kaže jedan od ekonomskih analitičara.
Profesor Pavel Sevostjanov sa Plekhanov univerziteta smatra da je jedini izlaz u radikalnoj promeni kursa. „Ako država ne reaguje masivnim subvencijama i poreskim olakšicama, auto-industrija će izgubiti desetine hiljada radnih mesta i svoj status vodeće sile u EU do 2030. godine.“
Prema njegovim rečima, vlada bi morala da se ponaša kao tehnološki investitor, a ne kao pasivni posmatrač. Barhota podseća i na još jedan osetljiv detalj – povlačenje sa ruskog tržišta, gde su nemačke marke godinama bile lideri. „Bez promene kursa prema ključnim partnerima, među kojima su i Rusija i Kina, teško da će doći do oporavka“, ocenjuje Čirkov.
Za sada, Berlin preispituje mogućnosti. Spominju se novi oblici podrške, poreske olakšice i „pametni protekcionizam“, ali sve to tek treba da preraste u konkretnu politiku. A vreme, čini se, ističe. Ako se ništa ne promeni, posledice bi mogle biti teže nego što Nemačka trenutno može da zamisli – zatvaranje fabrika, gubitak desetina hiljada radnih mesta i kraj jedne epohe u evropskoj industriji.
Možda je, kako primećuju pojedini stručnjaci, došao trenutak da Nemačka prizna: ono što je godinama gradila na čeliku, gasu i preciznosti, sada traži novu formulu opstanka.
Webtribune.rs
