Naučni podaci zaključuju da mamografije nisu, kao što je tvrdio Centar za kontrolu bolesti (CDC), najefikasniji način za otkrivanje raka dojke.
Hirurzi čak počinju da dovode u pitanje tu kontroverznu praksu, a studije pokazuju da to čak nije ni efikasan alat za pregled, i da je zapravo štetno za telo žena koje ga koriste.
Obaviti mamografiju je zapravo poslednja stvar koju želite da uradite ako imate rak dojke.
[adsenseyu1]
“Verujem da ako imate tumor, poslednja stvar koju želite da uradite je da zdrobite taj tumor između dve ploče, jer bi ga to proširilo.“ – dr Sara Mibil, lekar opšte prakse
Javnosti je rečeno da je mamografija jedini način da se rano otkrije rak dojke, ali pregled osam naučnih istraživanja koja su procenjivala taj postupak, otkrili su da mamografija nije ni efikasna ni bezbedna.
Nakon pregledanja podataka o više od 600.000 žena starosti od 39 do 74 godine, koje su prošle kroz taj postpak na rutinskoj osnovi, istraživači su otkrili da su mnoge žene dobile pogrešnu dijagnozu. Mnoge od tih istih žena su stoga pogrešno lečene hemoterapijom, što je rezultiralno njihovom brzom smrću.
Kako je objavljeno u Bazi podataka o sistematskim pregledima u Cochrane-u, ovaj pregled je zaključio da mamografija uzrokuje više štete nego dobra, jer mnogo više žena na kraju završi sa pogrešnom dijagnozom i pogrešnim lečenjem, nego što bude onih koje zapravo izbegnu razvoj smrtnosnog raka dojke.
Prema tome, postupak poznat kao mamografija predstavlja zastarelu kaznu koja pripada istorijskim knjigama neuspelih medicinskih tretmana, a ne prvom planu ženske medicine.
“Ako pretpostavimo da pregled smanjuje smrtnost od raka dojke za 15% a da je “hiperdijagnoza“ i “hiperlečenje“ 30%, to znači da će na svakih 2.000 žena pozvanih na pregled tokom 10 godina, jedna izbeći umiranje od raka dojke, a 10 zdravih žena, koje ne bi imale tu dijagnozu da nije bilo pregleda, biće lečene nepotrebno,“ zaključili su autori.
Grupa vrhunskih medicinskih stručnjaka priznaje da mamografija čini više štete nego dobra. Godinu dana nakon objavljivanja ovog pregleda, objavljen je drugi u The New England Journal of Medicine (NEJM) koji je došao do sličnog zaključka.
Tim medicinskih stručnjaka, koji je uključivao medicinskog etičara, kliničkog epidemiologa, farmakologa, onkološkog hirurga, bolničkog naučnika, advokata i zdravstvenog ekonomistu, zaključio je da su tvrdnje medicinske industrije o prednostima mamografije u suštini koještarije.
Otkrili su da bi na svakih 1.000 žena pregledanih u SAD tokom 10-godišnjeg perioda godišnjih pregleda počevši sa 50 godina života, jedna smrt od raka dojke bila sprečena, dok bi neverovatnih 490 do 670 žena bilo lažno pozitivno, dok bi 70 do 100 bilo podvrgnuto nepotrebnoj biopsiji.
Između 3 i 14 ovih žena, otkrila je studija, takođe bi dobile “hiperdijagnozu“ za benigni oblik raka koji nikada ne bi ni postao “klinički očigledan.
Ova studija iz Švajcarske potkrepljuje još jednu iz Kanade – Kanadska nacionalna studija o pregledu grudi iz 2014. godine – koja je, zajedno sa ostalima, zaključila da mamografski pregledi ne smanjuju stopu smrtnosti od raka dojke ništa bolje nego običan fizički pregled.
Drugim rečima, postupak je potpuno nepotreban, a u mnogim slučajevima i izuzetno štetan.
I tako se lista nastavlja, sa podacima iz Norveške i drugih mesta, koji potvrđuju da mamografija nije ono što bi trebalo da bude. Američki podaci, koji traju skoro 40 godina, pokazuju da je više žena sa hiperdijagnozom ili pogrešnom dijagnozom raka dojke zbog mamografa, nego što je uspešno rano dijagnostifikovanih kancera dojke na način da se zaštite od metastaze.
Ovo predstavlja izuzetno lošu evidenciju koja dovodi u pitanje zašto se mamografija i dalje koristi kada očigledno ne funkcioniše.
Webtribune.rs
Izvori:
NaturalBlaze.com, NCBI.NLM.NIH.gov, NEJM.org, Collective-Evolution.com
