[adsenseyu2]
[adsenseyu3]
U sferi međunarodnih finansija prošle nedelje desila su se dva važna događaja, koja na prvi pogled izgledaju kao da nemaju apsolutno nikakve veze. To, međutim, tako izgleda samo na prvi pogled.
Piše: Nikolaj Starikov
Za nedelju dana finansijski svet se promeniio. Breton-Vudski svet, koji su anglo-saksonci zsnovali na vlasti dolara, učiniio je još jedan, veoma važan, korak ka prestanku svog postojanja.
Pre nego što nastavimo, neophodno je da se setimo i još jednog događaja, koji za ono što se desilo predstavlja vidljivu pozadinu. Naime, već nekoliko meseci unazad, po medijima se spekuliše o mogućem isključenju Rusije iz SVIFT-a, zapadnog bankarskog platežnog sistema. Danas se u svetu kroz ovaj sistem obavlja najveći deo finansijskih operacija. Glavni centar SVIFT-a je u Briselu, a nalazi se pod direktnom kontrolom SAD-a.
Kao posledica ovih pritiska Sjedinjenih Država na Rusiju, čime je SVIFT donekle izgubio na kredibilitetu, Kina je odlučila da ubrzano pusti u rad sličan sistem plaćanja.
Kako izveštava Rojters, „…kineski međunarodni platežni sistem (CIPS) koji će služiti za obradu međunarodnih transakcija u juanima, već je spreman. Na ovaj način biće uklonjena jedna od najvećih prepreka ka internacionalizaciji juana. Ovime će se, usled smanjenja troškova i vremena potrebnog za obradu tranaskcija, značajno povećati međunarodno korišćenje kineske valute“.
[adsenseyu1]
[stextbox id=“alert“ shadow=“false“ bcolor=“FF3112″]Iako je juan sve očiglednija alternativa dolaru, glavna posledica stvaranja CIPS-a jeste postavljanje temelja za alternativni finansijski sistem svetskih razmera, čime se staje na kraj svim pokušajima da se Rusija odstrani iz sveta finansija.[/stextbox]
Ali ovde se ne radi samo o Rusiji.
Reč je pre svega o prestanku monopola Vašingtona nad svetskim finansijskim sistemom.
Kina će postaviti alternativni sistem „krvotoka“ plaćanja i trgovinskih transkacija. Radi toga je potrebno stvoriti emisioni centar koji treba da izdaje novac – „krv ekonomije“ – koji će teći novim platežnim sistemom.
Taj emisioni centar upravo je stvoren! Kineska alternativa Svetskoj banci zove se Azijska infrastrukturna investiciona banka (AIIB). Kako izveštava Ruska planeta, „uprkos protivljenju SAD-a, zapadno evropske zemlje se učlanjuju u AIIB.
Kako piše Fajnenšl tajms, pozivajući se na sopstvene izvore u diplomatskim krugovima, Francuska, Nemačka i Italija upravo su se složile da uđu u AIIB.
[adsenseyu4]
Ovo, po vestima u američkim medijima, veoma menja ravnotežu snaga u rastućoj sukobljenosti između SAD-a i Kine po pitanju ko će u Aziji diktirati ekonomska i trgovinska pravila. AIIB je osnovana u novembru 2014. godine na inicijativu Kine „radi finansiranja infrastrukturnih projekata u azijsko-pacifičkom regionu“. Nije prošlo ni četiri meseca, a ovom kineskom projektu pridružuju se Velika Britanija i druge zapadne zemlje.
Budući da ove događaje nije moguće ignorisati, onda je bolje u njima sarađivati. Velika Britanija nije samo najbliži saveznik SAD-a. Ona je mozak – a SAD su trup. A mozak savremenog finansijskog sistema danas smatra da je danas veoma korisno pridružiti se ovom projektu, koji predstavlja njegovu sopstvenu alternativu.
[stextbox id=“alert“ shadow=“false“ bcolor=“FF2C14″]Da privremeno rezimiramo: Kina je povukla odlučujuće poteze u finansijskoj sferi. Rusija u tom smislu Kinu podržava. Pošto nije našao način za oslabljivanje Kine, niti da Rusiju rasturi iznutra i destabilizuje Evroazijsko prostranstvo, izazivajući rat u Ukrajini, Zapad je prinuđen da traži dogovor sa Pekingom.[/stextbox]
Da li ovo znači da je borba završena? Naravno da ne znači. Borba je večita. Zapad će još mnogo puta pokušati da zavadi Kinu i Rusiju. Za sada im to ne polazi za rukom i zato moraju da se dogovaraju s Pekingom.
[adsenseyu1]
A sad možemo da se vratimo onim dvema novostima, kojima smo započeli ovu analizu situacije. Prva novost je da su predsednici Rusije, Kazahstana i Belorusije razmatrili „kako da prevaziđu krizne pojave u zemljama Carinskog saveza, kako da unaprede uzajamnu robnu razmenu i kada da pređu na jedinstvenu valutu.“
Za sad se samo razmatra predlog uvođenja Altina, budući da nije usvojeno rešenje gde će biti štampan i kako će biti regulisan njegov obim. Ali do pre samo nekoliko meseci govorilo se o sasvim drugim rokovima – razmatrala se godina 2025!
I sad se odjednom sve ubrzava za deset godina?! Kako sad to?! E, pa to je zato što se i finansijski svet menja veoma brzo. Ono što je Evroazijski Savez planirao da uradi u veoma udaljenoj perspektivi, sada je moguće (a i neophodno je) učiniti bez odlaganja. Kineski partneri postavili su emisioni centar i svakog časa treba da puste i platežni sistem. U toj situaciji daleko je pogodnije u posao, po novim pravilima, ući s jedinstvenom valutom, nego li sa tri ili više.
U vezi sa ovim zanimljivo je i što se, uoči odlaska u Astanu i pre davanja izjava o jedinstvenom finansijskom sistemu i jedinstenoj valuti Evroazijskog saveza, predsednik Rusije u Moskvi sastao s visoko rangiranim kineskim funkcinerom, rukovodiocem kancelarije Centralnog komiteta Komunističke partije Kine, Li Džan Šuom.
[adsenseyu4]
Druga novost je da je promenjen i sistem određivanja svetske cene zlata.
Po pisanju Vest fajnensa, „Počev od 1919. godine, pa sve do danas, na tržištu dragocenih metala bio je u upotrebi tzv. sistem Londonskog zlatnog fiksa (London gold fiks) – sistem formiranja cene, po kome se dvaput dnevno utvrđivala određena srednja cena, pri čemu je postupak vodila firma London gold market fiksing limited.
[stextbox id=“alert“ shadow=“false“ bcolor=“FF370F“]Stručnjaci smatraju da ovo neće biti tek bilo kakva banalna tehnička promena, nego da će to biti prekretnica u istoriji zlata.[/stextbox]
A evo i zašto: London gold fiks, koji će u četvrtak prestati da postoji, omogućavao je da cenu zlata utvrđuju samo četiri igrača, što je, naravno, omogućavalo i vršenje mnogih manipulacija. Ovaj sistem biće sad zamenjen naročito razrađenim postupkom aukcije, koji će u najvećoj mogućoj meri biti transparentan i u kome će biti omogućeno učešće što je moguće većeg broja učesnika“
[stextbox id=“alert“ shadow=“false“ bcolor=“FF3F0F“]Zabavno, zar ne?! Sistem po kome je cenu zlata dvaput dnevno određivalo samo četvoro ljudi funkcionisao je skoro 100 godina. I niko nije primetio nikakve „nedostatke“. Niko nije ništa kritikovao. I „odjednom“ svi su shvatili![/stextbox]
Mnogi primećuju da je odluka o uvođenju novog načina formiranja cene zlata bila doneta usled kritike od strane velikog broja ekonomista i berzanskih trgovaca, kao i zbog rezultata isleđivanja mahinacija koje su regulatori sprovodili po raznim berzama.
[adsenseyu1]
Kako nameravaju da promene sistem? Razume se da Anglo-Saksonci nemaju ni najmanju nameru da ukinu sopstveni monopol. Neće biti nikakve „transparentne aukcije“, kao što je nije bilo ni tokom proteklih sto godina do sada. Englezi će samo u sistem određivanja cena zlata uključiti i kineske banke. A na račun čega? To će biti naknada za to da i Velika Britanija bude primljena u onu kinesku AIIB banku, a zatim, u perspektivi, i u kineski platežni sistem.
Kako piše Kevin Ker, predsednik Market voča i Ker trejding internešenala: „eksperti smatraju da će u novim uslovima uloga Kine u formiranju cene zlata značajno porasti. Ova novina otvara polje za igru u trgovini zlatom i dodaje potpuno novi spektar mogućnosti i igrača, što se posebno tiče Kineza.“
Danas svi govore o ogromnoj potražnji za zlatom od strane Kine ali stvarne brojke niko ne zna, budući da ih vlasti „Središnjeg carstva“ brižljivo kriju.
Gospodin Ker izgleda veruje da će u novim uslovima veo tajne biti podignut. Londonsko udruženje berzanskih trgovaca na berzi dragocenih metala (LBMA) obećala je da neće otkrivati imena igrača sve dok novi sistem ne bude pušten, ali ukoliko kineske banke budu direktno uključene u postupak „fiksinga“, one će biti u stanju da vrše arbitražu na relaciji Šangaj – zlato, što će u suštini dovesti do toga da međunarodno tržište zlata radi dvadeset i četiri sata dnevno.
Ovakvo mišljenje zastupa Džulijan Filips, osnivač Gold forkastera. Kako se vidi, naročito mnogo nam toga i nisu u svim ovim vestima rekli – ali sve to su jasni znaci ozbiljnog oslabljenja dolarskog monopola, a time i u suštini i anglo-saksonskog monopola nad svetskim finansijskim sistemom.
(Vaseljenska)
[adsenseyu5][adsenseyu5]
[adsenseyu2]
