ZA ONE KOJI BI DA PREDAJU SEBE, SRBIJU I KOSOVO – OVAKO SE BRANI KOSOVO, RAŠKA I VOJVODINA
Bitka na Paštriku jedna od onih koje su se dogodile u vreme NATO bombardovanja, a o kojoj nije bilo puno reči. Borbe su počele 26. maja a da je odlučujuća za kraj rata kasnije su tvrdili NATO zvaničnici.
Zapravo, glavnokomandujući NATO Vesli Klark smatrao je da je Milošević pristao na Kumanovski sporazum upravo jer je verovao da će ovom bitkom početi kopnena invazija na Kosovo. Čak je Vesli Klark tražio tokom bitke da se odobre američki napadi, ali je to odbijeno.
[adsenseyu1]
OVK je krenula u kopnenu ofanzivu, sa tendencijom da preraste u široki kopneni napad NATO, a sve vreme su bombardovani srpski položaji.
Božidar Delić, tada je bio pukovnik i komandant 549. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije. On je za Nedeljnik objasnio da su do maja Paštrikom samo prolazile kolone izbeglica, ali je 26. maja ujutru krenula prvo lažna ofanziva kod karaule „Mitar Vojinović“ do karaule „Liken“, kako bi se naša vojska tamo skoncentrisala, a onda bi krenuo masovniji napad na drugom mestu. U tom napadu je učestvovala i albanska vojska, ali je napad prestao kada smo im uništili 3 tenka.
Ali onda je krenuo napad na nekoliko kilometara udaljenu karaulu „Gorožup“. Sili od 6.000 njihovih, suprotstavilo se svega 200 naših vojnika. Iako su malo ušli u našu teritoriju, albanski teroristi su zaustavljeni. Neprijatelj jeste zauzeo karaulu, koja je bila već izrušena, ali su naši vojnici uspeli da je vrate. Međutim, albanske snage su bile na izmaku što je posebno uznemirilo Veslija Klarka, pa je krenulo tepih bombardovanje srpskih položaja.
Delić je ispričao kako je posle NATO bombadera sve bilo potpuno izbrisano na zemlji, a od drveća su ostajali samo patrljci.
Inače, tokom bitke na Paštriku vodnik Boševski, zajedno sa svojim vodom, bio je zasut minobacačkom paljbom i tražio od komande da se povuče na rezervni položaj, 200 metara unazad. Odgovor je dobio istog trenutka preko radio-veze: „Poljanica 719. Nema nazad, iza je Srbija. Dobićeš artiljerijsku podršku.“
Narednu je izdao upravo Božidar Delić. Nakon toga počela je artiljerijska paljba kao podrška vojnicima koji su držali položaj, iako je u blizini bila američka specijalna jedinica „Jastrebi“.
Ovo je motivaciona poruka koju su pre dvadeset godina ponavljali vojnici 549. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije dok su vodili bitku koja je, po svemu sudeći, dovela do kraja rata. I tako su izdržali nalete oko 6.000 pripadnika OVK, kojima su pomagali Vojska Albanije i i NATO bombarderi.
Oni su imali radare za otkrivanje srpske artiljerije, koje bi odmah prenosili komandnom mestu u avionu „avaks“. Odatle su se ciljevi delili bombarderskoj avijaciji, pre svega avionima F-16, F-18, „miraž“ i A10 koji su sve vreme bili iznad područja Đakovice i Prizrena, sa posebnom pažnjom na planinu Paštrik.
Dakle, avionima je trebalo malo vremena da bombarduju tačno mesto gde se nalazila artiljerija. Uprkos tome, artiljerija je dejstvovala, vodnik Boševski i njegovi vojnici su zadržali položaj, nisu se povukli sa granične linije, a naredba generala Delića ponavljana je svakog dana sve do kraja tog rata 1999. I dan-danas, kažu, to im je moto.
(Nedeljnik)
