Udarna pesnica Organizacija nastala 1921. postala je uticajni klub koji bira američke lidere i najviše funkcionere, ali i određuje sudbinu milijardu ljudi.
Savet za spoljne odnose (CFR) zvanično je jedna od najčuvenijih neprofitnih organizacija. Međutim, nezvanično, tvrde mnogi, klub od 4.900 članova mnogo je uticajniji – on kontroliše ceo zapadni svet, a uticaj stalno pokušava da proširi i na ostatak planete. Dokaz za to je, kažu, to što je iz njihovih redova poteklo čak šest predsednika Amerike, nekoliko potpredsednika, državnih sekretara, direktora CIA i NSA.
I ne samo to, dodaju teoretičari zavera, savet je organizacija koja je osmislila stvaranje NATO i čuveni Maršalov plan, što je dovoljno da se vidi njihova stvarna moć. Zato ih mnogi povezuju i s tajnim društvom iluminata i kažu da su oni njihova udarna pesnica.
Početak rada
– Savet je formalno nastao 1921, nedugo po završetku Prvog svetskog rata. Nekoliko Amerikanaca koji su učestvovali na Pariskoj mirovnoj konferenciji 1919. odlučilo je da je vreme da se povučeni američki građani upoznaju s povećanim međunarodnim obavezama i odgovornostima SAD – piše u jednom izveštaju CFR.
Prve sastanke saveta vodio je Elihju Rut, kasnije državni sekretar, a prisustvovalo im je 108 bankara, finansijera, industrijalaca i advokata. I većina njih bili su zagovornici internacionalizma Vudroa Vilsona – ideje da Amerika ima obavezu da promoviše globalnu demokratiju.
S novcem Rokfelerove i Fordove fondacije, kao i Karnegi korporacije, oni su postali moćna organizacija koja je decenijama bila uključena u vođenje američke spoljne politike i davala najviše funkcionere.
Prvi put u teorijama zavere CFR se našao 1952. Tada je Emanuel Džozefson objavio knjigu „Rokfeler internacionalista: čovek koji zloupotrebljava svet“, u kojoj je savet nazvao ministarstvom spoljnih poslova Džona Rokfelera i njegovih naslednika.
Tajno ministarstvo
– Kada je Rokfelerovo carstvo započelo saradnju sa Sovjetima, bila je potrebna agencija koja neće biti osumnjičena da sprovodi njihov tajni pakt. U tu svrhu je odabran Savet za spoljne odnose, koji je postao skup najboljih Rokfelerovih agenata.
Funkcija saveta bila je uspostavljanje veza sa subverzivnim elementima u Stejt departmentu kako bi se uticalo na njih i njihov rad, a zatim preuzela kontrola. Plan je uspeo!
Navodno su radili istraživanja za vladu, ali su pomoću njih američki lideri postali prave marionete koje bez tih istraživanja i njihovih navodnih zaključaka nisu mogli ništa da urade – piše Džozefson.
On dodaje da je savet vremenom postao i mesto za treniranje budućih visokih funkcionera SAD.
Saradnja sa SSSR
Teorija Džozefsona vremenom je nadograđena, pa je društvo „Džon Birč“ nastavilo da optužuje savet za saradnju s komunistima i pokušaje da uspostave svetsku vladu. Te napade nije ublažio čak ni pad Berlinskog zida i propast komunizma.
– Prema tvrdnjama teoretičara zavere, mnogi politički događaji poput liberalizacije globalne trgovine i uspona Ujedinjenih nacija samo su prvi koraci ka konačnom cilju CFR – uništenju nacionalnih država i porobljavanju ljudi širom sveta pod zastavom centralizovane i svemoćne svetske vlade – piše Marlon Kuzmik u enciklopediji „Teorije zavere u američkoj istoriji“.
Elitizam i klišei
Kako on navodi, mnoge tvrdnje o njima savet čak i ne pokušava da opovrgne.
– Pogled saveta na novi svetski poredak, za koji se zaista zalažu, drugačiji je od onog o kojem govore teoretičari zavera. Za njih je taj termin nešto što označava međunarodnu saradnju koju predvode UN, a ne orvelovsku noćnu moru – piše on.
S druge strane, istoričar Robert Šulzinger tvrdi da je rad saveta pun klišea i da je beskoristan, kao i da ideje CFR samo reflektuju ono što se u tom trenutku dešava u svetu i da nikako ne utiču na ostatak sveta.
