[adsenseyu2]
Кабинет председника Владе Александра Вучића
Београд, Немањина 11
predsednikvlade@gov.rs
Н/Р Господина Александра Вучића
Поштовани господине Александре Вучићу,
Свесна Вашег опредељења за борбу против организованог криминала, обраћам Вам се у име Еколошког покрета Србије – Савеза еколошких организација Србије, са молбом да заштитите наше Уставно Право којим се: „гарантује право на здраву животну средину свима и за све утврђује дужност да је чувају и побољшавају“. Позивам се и на Архуску конвенцију за остваривања наших права да знамо стање у животној средини, утичемо на одлуке, као и право на правну заштиту.
Апелујемо на Вас да станете уз око 33000 људи који су потписали документ: “Петиција народа Скупштини Републике Србије за ревидирање легалности и израду законски неопходне Студије оправданости пројекта хидро-акумулације Ровни код Ваљева”. Петиција је 27.09.2012. предата Народној скупштини РС, Влади, Председништву и ваљевској Скупштини на разматрање.
Наведени број људи, за три године, није завредео ни одговор!
Већ је трећа деценија да се у ваљевском крају демонстрира насиље државних органа над природом и становништвом Србије, а које добија све тежи нежељени епилог у виду припрема за пуњење опасне по живот хидро – акумулације.
Хидро-акумулација Ровни је већ сада непотребна, а прети погубним последицама по човека и околину, на шта стручњаци упозоравају већ низ година.
• Научно је доказано да ће акумулација трајно загадити национално благо богатих подземних племенитих вода ваљевског краја – тзв. Лелићког Карста. ГЛАС НАУКЕ НЕМА КО ДА ЧУЈЕ И ПОШТУЈЕ! У време када се у свету ратује за воду, у Србији нес(а)весни хоће да загаде ово бесцен-благо и извор живота. Рок (већ сада непотребне акумулације) је око 30 година; након тога ће овде бити депонија отрова. Намеће се питање – да ли би ико нормалан својој деци ову пошаст оставио у наследство?
• Осим тога, према европској студији ЕПТИСА, кумулација се налази на подручју сталне опасности од земљотреса!!! Према званичним документима, у случају пуцања бране, ВРЕМЕНА ЗА ЕВАКУАЦИЈУ СТАНОВНИШТВА НЕ БИ БИЛО! Ваљево би било потопљено за десетак минута!
• Поврх свега, „градитељи“ непотребно намеравају да потопе средњевековни Манастир Ваљевска Грачаница, немањићко здање обнављано и од Св. Николаја, а споменик културе под високим степеном заштите државе! ЈП Колубара Ровни је манипулацијама, на криминалан начин, укњижило ово духовно и културно добро српског народа у земљишне књиге на своје име, па тако испада да В. Грачаница није више ни власништво СПЦ?! Уз аминовање од ваљевске Скупштине, ових дана је полиција (зло)употребљена за нападе на Манастир, за рушење околних путева, узурпацију приватне имовине под спором, за скрнавље гробова предака, а све то без судског решења?!
[adsenseyu4]
С обзиром на огромну важност за решавање овог проблема, молимо Вас да се заложите да се учини следеће:
1. Неопходна је ХИТНА ОДЛУКА којом би се одложило пуњење акумулације (које се ових дана припрема) све док се не уради:
2. Студија процене утицаја акумулације на животну средину, што је законска обавеза
У нади смо да ћете Ви да уважите вољу око 33000 људи за ревизију пројекта, да би се уклонила опасност за животе више десетина хиљада становника Ваљева и спречиле несагледиве последице по природна и материјална добра. Такође смо уверени да ћете за овај случај Ви да предузмете кораке за борбу против организованог криминала.
С поштовањем
Др Милица Томашевић
председница Програмског одбора с.р.
P. S. У ПРИЛОГУ вам достављам детаље везано за животну средину, земљотресну опасност и страдални Манастир
ПРИЛОГ
1. ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
Протеклих година, а и у времену садашњем одговорно Министарство ЖС преписује ранију погрешно утемељену тврдњу:
„Студија оправданости и утицаја на животну средину саме акумулације никада није урађена, са образложењем да су радови на брани започели пре него што су ступиле на снагу одредбе Закона о процени утицаја на животну средину („Сл. Гласник РС“, бр 135/2004 и 36/2009)“.
Ово образложење не стоји зато што је базирано на основу погрешно изведеног ЗАКЉУЧКА из дописа Министарства ЖС и просторног планирања, сектор за контролу и надзор,одсек Шабац (републички инспектор за ЗЖС Бранислава Тешић) бр 353-353-00003/08-04 од 7.10.2008. (Предмет: Обавештење о потреби израде студије о процени утицаја на ЖС) а који гласи:
“ Члан 3 став 2 Закона о процени утицаја на ЖС ( Сл гласник РС 135/2004 и 36/09) наводи да су предмет процене утицаја и пројекти који су реализовани без израде студије о процени утицаја а немају одобрење за изградњу или употребу ( у даљем тексту: процена утицаја затеченог стања). Обзиром да предузеће поседује Решење о одобрењу за градњу објекта бране Ровни из 1992, које је добијено на основу приложене потребне документације из члана 49 Закона о изградњи објеката (Сл гласник РС 10/84) када није постојао Закон о процени утицаја на ЖС, па самим тим ни обавеза израде процене утицаја на ЖС, објекат бране Ровни није могао да буде предмет утицаја”
Наиме, ЗАКЉУЧАК се може сматрати тачним само у смислу чињенице о непостојању Закона о процени утицаја на ЖС (Сл гласник РС 135/2004 и 36/09) у време доношења Решења којим се одобрава градња објекта бране Ровни 16.11.1992., али је погрешно утврђен у смислу не постојања обавезе израде одговарајуће документације о заштити животне средине у коју спада између осталог и Анализа утицаја објекта односно радова на ЖС. Штавише ЗАКЉУЧАК је у супротности са свим тада (и сада) важећим законима и прописима из области заштите и очувања природе, човекове животне и радне средине и непокретних културних добара,Законима о изградњи, Законима о планирању и уређењу простора и просторном плану итд
Објекат бране са акумулацијом Ровни , која ће се формирати у сливу реке Јабланице, гради се на основу Одлуке о изградњи објекта бране и акумулације Ровни бр 325-33/87-04 ( Сл.гласник СО Ваљево бр. 5-87 од 1.6.1987). Одлука о изградњи објекта доноси се на основу Инвестиционог програма који по чл.17 Закона о изградњи објеката (Сл.гласник СРС бр 10/84, 37/88) зависно од врсте и намене објекта садржи, нарочито (тачка 6), анализу могућих утицаја објекта на човекову животну и радну средину као и мере за њену заштиту и унапређење и искоришћење дозвољеног капацитета околине
У време када је МИНИСТАРСТВО ЗА УРБАНИЗАМ, СТАМБЕНО КОМУНАЛНЕ ДЕЛАТНОСТИ И ГРАЂЕВИНАРСТВО РС издало горе поменуто РЕШЕЊЕ којим се одобрава градња објекта бране „Ровни“ број 351 – 1248 / 89 од 16.11.1992 ( на основу Захтева за издавање коначног одобрења за градњу који је РО „Ровни-Колубара“ поднела актом 651 од 21.09.1992), а које је постало правоснажно 3.1.1993., важили су:
• Закон о заштити животне средине („Сл. гласник РС“, бр. 66/91 од 6.11.1991) на основу чијег чл. 16 је Министар заштите животне средине донео
• Правилник о анализи утицаја објеката, односно радова, на животну средину („Сл. гласник РС“, бр. 61/92 од 2.9.1992)
По чл 2 Правилника обавеза израде Анализе утицаја објекта, радова на животну средину прописује се поред осталих и за објекте и радове из области водопривреде, као и за све врсте објеката и радова на заштићеном природном добру и у заштитној зони непокретног културног добра.
1) По тада важећем Закону о водама ( Сл.Гласник 49/89) чл. 80 се јасно дефинишу “ изворишта од посебног значаја – изворишта првог ранга – која су у смислу овог Закона делови сливова река: Јабланице, Каменице, Чемернице, Дичине, Груже, Ђетиње, Сушице, Црног Рзава…
2) По Закону о искоришћавању и заштити изворишта водоснабдевања (Сл.Гласник 27/77 од 9.7.1977) а који је важио у време доношења Одлуке о изградњи објеката бране и акумулације Ровни 325-33/87-04 (Сл. Гласник СО Ваљево 5-87 од 1.6.1987) – површина сливног подручја реке Јабланице се сматра извориштем првог ранга а по чл. 3 и резерватом, те се по чл. 4 – одредбе Закона о заштити изворишта водоснабдевања примењују НЕПОСРЕДНО на резервате изворишта првог ранга.
• Упркос доказаним чињеницама горе поменута ТВРДЊА Министарства задржана је и касније, када је донет Просторни план подручја посебне намене слива акумулације Стуборовни („Службени грасник РС“, бр.20/09) који не поседује као свој саставни део законски обавезујућу Стратешку процену утицаја на животну средину а која је морала да буде стављена на увид јавности и усвојена пре усвајања плана – тј план је УСВОЈЕН 26.2.2009. противно Закону о стратешкој процени утицаја на животну средину, (Сл. Гласник РС бр 135/2004 од 21.12.2004) без Извештаја о стратешкој процени утицаја на животну средину- документа којим се описују, вреднују и процењују могући значајни утицаји на животну средину до којих може доћи имплементацијом плана и програма и одређују мере за смањење негативних утицаја на животну средину и непoкретна културна добра. Члан 22. став 3 Закона искључује могућност да орган надлежан за припрему плана или програма упути план или програм у даљу процедуру усвајања, без сагласности на извештај о стратешкој процени утицаја добијене од органа надлежног за заштиту животне средине. Тако недвосмислено чврстом одредбом, којом се ни у ком случају не дозвољавају изузеци, снажно је афирмисана улога органа надлежних за заштиту животне средине и онемогућено доношење било каквих јавних планова и програма без њихове сагласности. Истовремено је стратешка процена утицаја афирмисана као изузетно делотворан управљачки инструмент на пољу заштите животне средине. Штавише постоји и свеобухватна обавеза да се израда планова и програма започета пре ступања на снагу овог Закона наставља се по поступку утврђеном овим законом (чл.26)
Сматрамо важним напоменути да су на основу тада важећих Закона у истом месецу – фебруару 2009. донете 2 Уредбе о просторним плановима подручја посебне намене и то: за акумулацију Бован 5.2.2009, (Сл. гласник РС бр. 14/09). и акумулацију Стубо Ровни дана 26.2.2009 („Службени грасник РС“, бр.20/09), а годину дана касније и за акумулацију Првонек (Сл.Гласник РС бр. 94/10), а две године касније и за акумулацију Селова (Сл. гласник РС бр. 44/11).
[adsenseyu1]
2. СЕИЗМОЛОШКА ПРОЦЕНА
Као наставак исте погрешне тврдње, у Београду 26. фебруара 2009. Године („Службени гласник РС“, бр. 20/2009) Влада (тадашњи Први потпредседник Владе – заменик председника Владе, Ивица Дачић, с.р.), на предлог Републичке агенције за просторно планирање, доноси У Р Е Д Б У о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене слива водоакумулације (http://www.rapp.gov.rs/sr-Latn-CS/akumulacije/cid295-83229/prostorni-plan-podrucja-posebne-namene-sliva-akumulacije-stuborovni)
-У тачки 7.4. Заштита од акцидената, елементарних непогода и обезбеђење интереса за одбрану земље, се тврди да је подручје Просторног плана изложено, у првом реду, опасности од земљотреса, атмосферских непогода, одроњавања и клизања земљишта, пожара и друго. Оно што ПОСЕБНО пада у очи у тексту Просторног Плана је:
-„Основно стратешко опредељење за заштиту од земљотреса је да се не може обезбедити потпуна заштита, која би била економски прихватљива“ (????!!!!!!) те се тако yтврђује концепт прихватљивог сеизмичког ризика заснован на два основна захтева за планирање и пројектовање објеката и опреме отпорних на земљотрес, и то:
– 1) у сваком евентуалном земљотресу треба да буде што мање губитака људских живота и повређених, као и што мање материјалне штете;
– 2) трошкови санације штете настале услед земљотреса не би требало да премаше повећане трошкове пројектовања, изградње и финансијских улагања, којима би се могла спречити оштећења или рушења, изазивање повреда и губици људских живота.
Питање: КОЛИКО ЈЕ ТО ЗА ВЛАДУ “што мање“ губитака људских живота становника Ваљева и насеља низводно од бране који у случају рушења имају десетак минута за реаговање а да буде „економски“ прихватљиво? КОЛИКИ су ти повећани трошкови пројектовања, изградње и финансијских улагања да би се избегло оштећење или рушење, изазивање повредa и губици људских живота, а који се пореде са трошковима санације штете када већ настане?
Коштају ли мање животи грађана Ваљева од улагања у целу брану?
• Да ли су се животи поредили са: трошковима кашњења завршетка пројекта, огромном инвестицијом (кредити / буџет / повећање цене воде …) до сада уложеном у брану; новим улагањима у даљи наставак пројекта, трошковима одржавања и руковања будућим системом (видети опет анализу Студијe Изводљивости Регионалног Система Водоснабдевања Колубара (ЕПТИСА 15 Децембар 2009) ; трошковима ЈП Колубара које “управља” пројектом скоро 30 година и кошта буџет Србије и локалну заједницу (видети Стуборовни програм пословања за 2013-ту, буџет за 2014-ту итд…), када се за 1,45 милион евра могу смањити енормни губици (са преко 50 на 25%) у систему водоснабдевања и тако надоместити евентуални “недостаци” у захватању воде (воде има, а “кофа је бушна“) из постојећих извора, а без употребе акумулације у ту сврху.
• Овом приликом морамо указати на још једно занемаривање стручних мишљења и небригу о У незавсиној од стране ЕУ делегације Студији Изводљивости Регионалног Система Водоснабдевања Колубара: Ваљево-Мионица–Уб–Лајковац-Лазаревац (ЕПТИСА 15 Децембар 2009) , (http://www.misp-serbia.rs/?page_id=32), наводе се као релевантни и подаци о степену опасности од земљотреса: У тачки “ 4.3.9 Сеизмичка активност: Област захваћена Пројектом припада унутрашњем Динаридном геотектонском појасу са високим степеном сеизмичке активности (VIII и VII степен МКС – Меркали-Канкан-Сибергове скале). Обзиром да је област обухваћена Пројектом смештена у сеизмогене структуре високог потенцијала, опасност од разарајућих земљотреса је стална“!
3. МАНАСТИР ВАЉЕВСКА ГРАЧАНИЦА
Према нашим сазнањима, једино меродавно тело које је могло одлучивати о судбини Манастира је Сабор СПЦ!
У време доношења Решења – одобрења за градњу објекта високе бране са акумулацијом Ровни 16.11.1992. важио је Закон о културним добрима (Сл.Гласник СРС 6/90 од 27.1.1990.) по коме је (члан 4 и члан 32, тачка 1) црква Архангела Михаила – Грачаница са старим гробљем у Тубравићу представљала добро које ужива претходну заштиту све до доношења Одлуке о утврђивању цркве Архангела Михаила зване Грачаница са старим гробљем у Тубравићу за споменик културе (Сл.Гласник СРС 51/97 од 13.11.1997.) којом се утврђује за споменик културе
По чл 81 Закона Предузеће које припрема инвестиционо техничку документацију за изградњу одн. реконструкцију објеката на подручјима на којима се налазе непокретна културна добра, односно добра која уживају претходну заштиту дужно је да пре приступања изради те документације прибави услове за заштиту тих добара. Инвеститор прибавља сагласност на инвест.тех.док. од надлежне установе заштите културе.
По чл 84 Закона Премештање непокретног културног добра на нову локацију може се изузетно дозволити ако за то постоје оправдани разлози.
По Тачки. 2 Одлуке о утврђивању цркве Архангела Михаила зване Грачаница са старим гробљем у Тубравићу за споменик културе (Сл.Гласник СРС 51/97 од 13.11.1997) иста се налази на катастарској парцели 221 К.О. Тубравић површине 42,3 ара у приватној својини те се са све старим гробљем у околини као и са свим покретним стварима у њој које су од посебног културно-историјског значаја има сматрати спомеником културе. По Тачки. 3 Заштићена околина споменика културе обухвата катастарску парцелу бр 221 К.О.Тубравић у приватној својини*.
Важно је напоменути тесну спрегу између прописивања посебних мера заштите заштићене околине културног добра и заштите посебних подручја човекове животне и радне средине.
Наиме у Закону о културним добрима ( Сл.Гласник РС 71/94) који је важио у време доношења Одлуке 17.10.1997, по чл. 48 каже се : Уколико се непокретност која се предлаже за културно добро налази изван насељених места, Републички завод за заштиту споменика културе, у образлагању разлога прилаже Мишљење установе која врши делатност заштите природе о посебним мерама заштите и границама заштићене околине у складу са прописом о заштити природе“
На основу раније већ поменуте Уредбе о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене слива водоакумулације Стубо Ровни (Сл. Гласник 20/2009 од 19.3.2009) одељку 3 Просторног плана тачка 3.5. Заштита животне средине, природе и споменика културе, став 4 стоји: „Црква Грачаница утврђена за значајно културно добро, налази се у зони потапања акумулације „Стуборовни“ из које се мора изместити на нову локацију“. Техничка документација за измештање цркве на нову локацију тек треба да се изради (подтачка 5) са потребним условима и сагласностима за измештање, урбанистичком анализом нове локације, пројектом измештања и новим мерама заштите и чувања објекта на изабраној локацији.
У одељку 7 Просторног плана, Заштита животне средине, природних и непокретних културних добара, заштита од елементарних непогода и обезбеђења интереса за одбрану земље, тачка 7.3.1.3 Приоритетне мере заштите цркве Грачаница, као приоритетне мере заштите цркве и некрополе око цркве јасно дефинише њихово измештање на нову локацију – Бакића Брдо: „ према договору Шабачко –ваљевске епархије, црквеног одботра и ЈП надлежног за изградњу бране“, а на основу комплетних и комплексних археолошких радова и техничке документације.
Договор Шабачко –ваљевске епархије, црквеног одбора и ЈП надлежног за изградњу бране“ је у ствари Уговор о измештању цркве Грачанице у Тубравићу бр. 30 од 27.03.1991. (Православна црквена општина „Грачаница“ и ЈП Ровни), а који је Општински суд у Ваљеву поништио судском одлуком – Решењем број 1731/2001 од 24.10.2001.(потврда 21.11.2001.) проглашавајући исти правно неважећим и стављајући привремену меру којом се забрањује Туженом (ЈП Ровни) започињање радова на рушењу, измештању и потапању.
Од тог тренутка низом противзаконитих радњи се десило да је црквено власништво над кат. Парцелом 221 К.О.Тубравић са свим непокретностима (споменик културе Грачаница и некропола) постало власништво ЈП Ровни?!
Валидност свих одлука, укључујући и ову последњу коју је донела Скупштина Ваљева 10.07.2015, треба преиспитати у односу на уводну реченицу о меродавном телу које може да одлучи о судбини манастира.
*СУШТИНА ЈЕ ДА БРАНА И АКУМУЛАЦИЈА НИСУ ПРОЈЕКАТ ВЛАДЕ Р.СРБИЈЕ
ЈЕР ВЛАДА Р.СРБИЈЕ НИКАДА НИЈЕ ДОНЕЛА РЕШЕЊЕ О ЈАВНОМ ИНТЕРЕСУ
ЗА ЕКСПРОПРИЈАЦИЈУ чиме су ГРУБО НАРУШЕНИ ПРИНЦИПИ И ОБАВЕЗЕ У ОБЛАСТИ СПРОВОЂЕЊА КОНВЕНЦИЈЕ О УЧЕШЋУ ЈАВНОСТИ, ДОСТУПНОСТИ ИНФОРМАЦИЈА И ПРАВУ НА ПРАВНУ ЗАШТИТИ У ОБЛАСТИ ПРИВАТНЕ СВОЈИНЕ, ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ; ЗАШТИТЕ ПРИРОДЕ; ЗАШТИТЕ ВАЗДУХА…….
Такође, ГРУБО СУ ПОВРЕЂЕНИ ЗАКОН О ЕКСПРОПРИЈАЦИЈИ ЈЕР ЈЕ ЕКСПРОПРИЈАЦИЈА УРАЂЕНА НА ПОДЛОЗИ РЕШЕЊА О ЕКСПРОПРИЈАЦИЈИ КОЈЕ ЈЕ ДОНЕЛА СКУПШТИНА ОПШТИНЕ ВАЉЕВО дана 13.12.1987., БЕЗ РЕШЕЊА ВЛАДЕ О УТВРЂЕНОМ ЈАВНОМ ИНТЕРЕСУ – поготово ШТО СЕ О ЕКСПРОПРИСАНОЈ ИМОВИНИ ГОЈКА КОВАЧЕВИЋА НИЈЕ ПРАВОСНАЖНО ОДЛУЧИЛО ДО ДАНАШЊЕГ ДАНА.
за ФБР приредила уредник Биљана Диковић
[adsenseyu2]
