Kvar tri od četiri niza gasovoda Severni tok 1 i Severni tok 2 je jedinstven događaj u istoriji Evrope. Postoji nekoliko verzija onoga što se dogodilo, ali glavna je da je u pitanju napad.
Kako su gasne cevi mogle da budu raznete na dnu Baltičkog mora i da ostanu neprimećene? Kome je bila potrebna takva sabotaža i šta će biti sa preostalim rutama za isporuku ruskog gasa u Evropu?
Postoji nekoliko verzija šta se tačno dogodilo u noći 26. septembra na dnu Baltičkog mora kod Danske, što je dovelo do naglog pada pritiska u gasovodima Severni tok 1 i Severni tok 2.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Jedna verzija onoga što se dogodilo je lomljenje cevi od sidra broda, koje je stajalo iznad cevi. „Proboji morskih gasovoda sidrom su se dešavali u svetskoj praksi. Na primer, u Hong Kongu je 2013. godine podvodni cevovod probio sidro broda koji se zaustavio iznad gasovoda“, kaže Sergej Kondratjev, zamenik šefa ekonomskog odeljenja Instituta za energetiku i finansije.
Međutim, ova verzija izgleda malo verovatno. Prvo, pritisak je pao naizmenično u tri cevi odjednom, izveštaji o tome su dolazili redom. Osim toga, ovaj region je zasićen i civilnim i vojnim sudovima, a pod velikom je pažnjom danske i švedske vojske, NATO-a, dodaje ekspert.
Za sidrenje, nehotice dodirnuti nekoliko cevi zauzvrat u kratkom vremenskom periodu, a zatim otići a da to niko ne primeti – izgleda neverovatno.
Verziju da su nizovi gasovoda neočekivano počeli da cure jedan za drugim, uglavnom niko ne razmatra. Zato što je ovo projekat visoke tehnologije, čija je implementacija strogo kontrolisana, uključujući i spoljne vlasti. Pored toga, prvi „tok” radi bez prekida više od 11 godina od 2011. godine, a bukvalno u julu je izvršen i planirani tehnički remont.
„Jedno je kada je jedan vod jednog gasovoda oštećen. Onda bi se incident mogao pripisati tehničkom kvaru u zavarivanju spojeva, mehaničkom oštećenju ankerom ili tako nečemu. Ali kada tri niti odjednom propadnu, to se teško može nazvati nesrećom, “ – kaže Igor Juškov, ekspert Finansijskog univerziteta pri Vladi Ruske Federacije i Fonda nacionalne energetske bezbednosti.
„Možete, naravno, i dalje kriviti Rusiju za to što je Gasprom jednostavno ispumpao gas iz cevi. Ali činjenica da su Danci otkrili curenje metana u blizini jednog od ostrva čini ovu verziju neodrživom“, dodaje on.
Vredi precizirati i kontekst onoga što se dešava. Cevi jedna za drugom počele su da se kvare upravo u noći 27. septembra, nedelju dana nakon što je Rusija najavila referendume u Donbasu, Hersonu i Zaporožju i tačno poslednjeg dana referenduma.
Još jedna slučajnost je ceremonija otvaranja gasovoda Baltic Pipe 27. septembra u Goleniovu na severozapadu Poljske. Ovaj gasovod nije direktan konkurent ruskim cevima. Njegov kapacitet je samo 10 milijardi kubnih metara naspram 110 milijardi kubnih metara u zbiru dva Severna toka.
Varšava je ovu cev, naravno, izgradila evropskim novcem isključivo da ne bi kupovala ruski gas. Reč je o snabdevanju Poljske norveškim gasom kroz novi gasovod. Za ovaj norveški gas (čije količine nisu povećane) Poljska će morati da se bori protiv Nemačke.
Stručnjaci smatraju da je najverovatnija verzija onoga što se dogodilo eksplozija. Za ovu verziju su se izjasnili i švedski seizmolozi – registrovali su dve eksplozije na trasama gasovoda Severni tok 1 i Severni tok 2.
Prema podacima do kojih je došla Švedska nacionalna seizmička mreža (SNSS), merne stanice su zabeležile dve očigledne eksplozije. Jedan je bio magnitude 2,3. Portparol SNSS Bjorn Lund rekao je da nema sumnje da je reč o eksplozijama. On je odbacio verziju da su u zemljotresu oštećeni gasovodi. Seizmolozi su čak naveli snagu ovih eksplozija – prema njima, to je bilo ekvivalentno eksploziji od više od 100 kg dinamita.
Vojni ronioci nisu pogodni za takvu eksploziju, jer su cevi suviše duboke (100-150 m). U ovom slučaju, posuda sa komorom pod pritiskom mora se nalaziti u blizini mesta detonacije kako bi ronioci mogli da prođu kroz dekompresiju.
Trebalo bi da postoji i brod sa dubinskim bombama. U ovom slučaju je gotovo nemoguće prikriti počinioce tragedije, plovila takođe ne bi mogla brzo da pobegnu sa mesta zločina. Pored toga, možete izračunati poreklo dubinskih bombi i na ovom tragu pronaći počinioce.
Stoga je verovatnije sredstvo za potkopavanje cevi, podmetač mina – jednokratno podvodno vozilo bez posade. Ovaj uređaj se kontroliše sa površinskog broda preko optičkog kabla, ima sopstvenu televizijsku kameru i jednostavan sonar.
Aktiviranje mina se dešava na daljinu. Vojni ekspert Vadim Kozjulin ne isključuje upotrebu i takvog UUV-a i drugih uređaja. „Danas različite zemlje razvijaju stotine podvodnih vozila, među kojima ima i onih pogodnih za takve zadatke. Uglavnom imaju elemente veštačke inteligencije, tako da se sabotaže mogu vršiti čak i van mreže“, rekao je on.
„Sudeći po tome da su tri cevi probušene, ovo je definitivno diverzija. Dok je teško imenovati konkretnog krivca. Ali očigledno je da su prvenstveno pogođeni interesi Evrope i Rusije. Onda na pamet padaju Sjedinjene Države, pa čak i Velika Britanija, “ – kaže Kozjulin.
Juškov podseća da su pretnje Severnom toku bile i iz Sjedinjenih Država i iz Poljske. Ova poslednja deluje aktivno protiv Rusije, često po nalogu Vašingtona.
„U prošlosti je bilo pretnji iz Sjedinjenih Država. Bajden je početkom godine rekao da će „agresija“ Rusije na Ukrajinu dovesti do toga da Severnog toka 2 jednostavno neće biti. A sada su „odjednom” oba gasovoda u kvaru. Nedavne izjave Poljske o potrebi demontaže Severnog toka 2 takođe deluju preteći. Ova akcija je bila planirana“, ocenjuje Juškov.
Prema njegovom mišljenju, ova priča nije štetna ni za Rusiju, koja je htela da pregovara o puštanju cevi, ali ne i da „isuši“ evropsko tržište, ni za Evropu, kojoj je bilo važno da bar zadrži tehničku sposobnost da primi gas kroz ove cevi u slučaju nužde.
„Generalno, ova priča je od koristi, možda, samo Sjedinjenim Državama, jer na taj način spaljuju mostove gasne saradnje Evrope i Rusije. Sada nemamo tehničku mogućnost da snabdevamo Evropu potrebnim količinama gasa. Oporavak će biti dug“, rekao je Juškov.
Oštećenom morskom gasovodu u Hong Kongu bilo je potrebno više od četiri godine da se potpuno obnovi, uprkos činjenici da je ova cev manjeg kapaciteta i manjeg prečnika (510 mm prema 1420 mm), kaže Kondratijev.
Izolacija je sprovedena relativno brzo, ali su bile potrebne godine da se vrati u radno stanje. Prema njegovim rečima, naglo smanjenje pritiska i ispuštanje gasa na površinu u teritorijalnim vodama Danske i Švedske jasno ukazuje na ozbiljna oštećenja cevi.
„Prvo će verovatno morati da sprovedu istragu. Danske i švedske vlasti će verovatno osnovati međuvladinu komisiju ili komisije odvojeno za istragu. Sankcije protiv cevi će zakomplikovati posao.
Kada se dobiju rezultati istrage, postaviće se pitanje šta da se radi i ko treba da popravlja gasovode. Da biste izvršili popravke, moraćete da dobijete dozvolu za izvođenje radova na popravci u akvatoriju. S obzirom na trenutne političke odnose, ovo nije lak zadatak.
U Hong Kongu je gasovod bio unutar jedne države i Kina je bila pošteđena problema koordinacije. Zatim ćete morati da pronađete opremu i mašine za popravku i polaganje novih cevi. Red za takve brodove ide mesecima unapred. Teško je pronaći slobodnog izvođača na tržištu koji će raditi ovde i sada. Za izvođenje samog posla biće potrebno vreme,
Naravno, Gasprom će pretrpeti finansijske gubitke u vidu velikog curenja gasa, koje je sada skupo, plus troškovi popravke itd.
Ali najvažnije je da ova priča znači opasan prekid dela gasne infrastrukture između Rusije i Evrope, što je neisplativo za obe strane. „Uporedio bih ovu situaciju sa eksplozijom dalekovoda u Ukrajini 2015. godine. Kao rezultat fizičkog narušavanja infrastrukture, prekinut je jedinstven energetski sistem koji je povezivao Ukrajinu sa Krimom. A Ukrajini je bilo teško, jer je izgubila tržište prodaje. I to je dovelo do određenih problema među stanovnicima Krima. Iako je, naravno, tada na Krimu izgrađena sopstvena generacija, uključujući energetski most do kontinentalne Rusije. Ali u početku je bilo teško. Sada vidimo prazninu u infrastrukturnim vezama između Evrope i Rusije“, kaže Sergej Kondratjev.
Zanimljivo je da su do sada stručnjaci pretpostavljali da bi ukrajinski tranzit ruskog gasa u Evropu mogao da prestane, uključujući i zbog potencijalne eksplozije, kao kod dalekovoda do Krima. Ali niko nije mogao ni da zamisli da je to moguće u pogledu ruskih gasovoda na moru.
„Ovo je jedinstven slučaj u evropskoj praksi. Da se potkopa međudržavni gasovod, to se nije desilo bar od Drugog svetskog rata. Ovo je ozbiljan signal za sve. Sada su svi podvodni gasovodi ugroženi. Ovo je potpuno novi uvod u evropsku energetsku politiku”, kaže Sergej Kondratjev
Prema ekspertu, u svim prognozama i navodima za ovu zimu već je bila priča da Severni tok neće raditi. Stoga je malo verovatno da će ovo biti šok za tržišta, iako je moguća kratkoročna histerija.
Evropa se spremala da prođe ovu zimu bez Severnog toka. Ali sada je jasno da će oba ruska gasovoda verovatno biti van pogona još nekoliko godina. Ovo će osigurati kontinuirani nedostatak gasa u Evropi i visoke cene gasa tokom više od jedne zime. Sve je verovatniji scenario deindustrijalizacije evropske privrede, od kojeg korist imaju i SAD.
Štaviše, sada postoji rizik da se u istoj situaciji nađu južni gasovodi Plavi tok i Turski tok, koji snabdevaju ruskim gasom Tursku i niz evropskih zemalja. „Turska nema alternativu. Azerbejdžan nema mogućnost da poveća protok gasa u Tursku i Evropu preko TAP-a i TANAP-a“, kaže Kondratjev. Turska kupuje LNG, ali već svima nedostaje, a da ne govorimo o njegovoj visokoj ceni.
Pretnja se nadvila i nad ukrajinskim tranzitom. Gasprom je u utorak primetio da Naftogas Ukrajine nema razloga da odbije da pumpa ruski gas kroz Sohranivku. A ako ukrajinska kompanija nastavi da traži razmatranje ovog spora na sudu, onda Rusija može da uvede sankcije Naftogasu. U praksi, to će značiti da Gasprom neće moći da pumpa svoj gas kroz Ukrajinu.
Ako se isključe i južni gasovod i ukrajinski tranzit, onda će isporuke gasa iz Rusije u Evropu biti resetovane na nulu. To će ozbiljno pogoršati situaciju u EU.
Srbija ugrožena
„Neke evropske zemlje neće biti spremne za ovo. Pre svega Turska, Mađarska i Srbija, kao i zemlje koje i dalje dobijaju gas ukrajinskom rutom – Slovačka, Austrija i delom Nemačka. Ove zemlje nemaju spremnu infrastrukturu za preusmeravanje snabdevanja. Kratkoročno, ovo može čak značiti i krizu za ove zemlje.
To će, naravno, dovesti do poskupljenja gasa u Evropi. Međutim, druge evropske zemlje, poput Francuske i Španije, više de fakto ne zavise od ruskih snabdevanja. Situacija u Evropi će za sve biti drugačija. Za neke će ovo zaustavljanje biti kritično, za druge će se situacija malo pogoršati“, smatra Sergej Kondratjev.
Istovremeno, zarobljene evropske zemlje teško mogu da računaju na pomoć svojih evropskih suseda. „Možda postoje samo male zalihe od suseda za PR efekat, ali niko neće ponuditi proporcionalnu pomoć. Niko u Evropi neće žrtvovati svoje blagostanje zarad drugih zemalja“, zaključuje sagovornik za Vzgljad
Budite u toku, pratite nas na socijalnoj mreži Vkontakte
Prevod i adaptacija: Webtribune.rs
