Dok će mnogi naučnici odbaciti pojam reinkarnacije kao mit, postoje neki verodostojni stručnjaci koji veruju da je to istinski fenomen.
Reinkarnacija je obično verski koncept koji podrazumeva da se posle smrti, njihova duša, um i svest prenosi na novorođene.
Zvuči kao fantazija, ali neki naučnici veruju da je to izvodljiv koncept.
Dr Ian Stivenson, bivši profesor psihijatrije u Školi medicine na Univerzitetu Virdžinije i bivši predsednik odeljenja za psihijatriju i neurologiju, posvetio je većinu svoje karijere pronalaženju dokaza o reinkarnaciji, sve do svoje smrti 2007. godine.
Dr Stivenson tvrdi da je pronašao preko 3.000 primera reinkarnacije tokom vremena koje je delio sa naučnom zajednicom.
[adsenseyu1]
U studiji pod nazivom “Belezi i urođeni defekti odgovaraju ranama preminule osobe,“ Dr Stivenson je koristio prepoznavanje lice za analiziranje sličnosti između podnosioca zahteva i njihove navodne prethodne inkarnacije, dok je takođe proučavao belege.
U svojoj studiji je napisao: “Oko 35 odsto dece koja tvrde da se sećaju prethodnih života ima belege i/ili urođene defekte koji odgovaraju ranama osobe čijeg se života dete seća. Istraženo je 210 slučajeva takve dece.“
“Belezi su obično područja bez dlaka, nabrane kože; neka su područja bila sa malo ili nimalo pigmentacije; druga područja su bila sa povećanom pigmentacijom.“
“Urođeni defekti su bili skoro uvek neka retka vrsta. U slučajevima u kojima je pokojnik identifikovan detaljima njegovog života koji se nepogrešivo poklapa sa izjavama deteta, bliska veza je skoro uvek pronađena između urođenih beleka i/ili urođenih mana na detetu i ranama preminule osobe.“
“U 43 od 49 slučaja u kojima je dobijen medicinski dokument (obično posmrtni izveštaj), on je potvrdio vezu između rana i belega (ili urođenih mana).“
U odvojenoj studiji, dr Stivenson je intervjuisao troje dece koja su tvrdila da se sećaju aspekata svojih prethodnih života.
Deca su dala po 30-40 izjava u vezi sećanja koja oni sami nisu doživeli, i kroz verifikaciju, otkriveno je da je do 92% izjava bilo tačno.
U članku, objavljenom u Scientific Exploration, dr Stivenson je napisao: “Bilo je moguće da u svakom slučaju pronađemo porodicu koja je izgubila člana čiji život odgovara izjavama subjekta.“
“Izjave subjekata, uzetih kao grupa, bile su dovoljno specifične, tako da nisu mogle odgovarati životu bilo koje druge osobe.“
“Verujemo da smo isključili normalni prenos ispravnih informacija subjektima i da su oni obezbedili tačne informacije o preminulim osobama, putem nekih paranormalnih procesa.“
Webtribune.rs
[adsenseyu6][adsenseyu5]
