Konačno je otkrivena dvoličnost Evropske Unije, koja je pokazala strah od prodora Kine na Balkan, gde će sasvim sigurno biti izmenjena geopolitička situacija kada Kina tu čvrsto zagazi svojim „Putem svile“.
Jer Balkan je za EU mesto za odlaganje smeća u svakom smislu. Ulaskom Kine stvari će se promeniti a imperijalistička EU to ne želi.
[adsenseyu1]
Dok vođstvo NATO traži da taj vojno-politički pakt postane takođe svetski politički centar odlučivanja zarad suprotstavljanja Kini i odbrane poretka i interesa Zapada i njihovih saveznika, Evropska unija se u prelomnom trenutku bitnih globalnih promena našla uklještena između Kine i nepouzdanog saveznika Amerike i sad gradi ekonomski, tehnološki i vrednosni „kineski zid“ prema Pekingu.
Angela Merkel, kancelarka Nemačke koja od jula preuzima predsedništvo EU, imala je nameru da u susretu s najvišim kineskim zvaničnicima razjasni do koje mere se mogu na obostranu korist urediti ekonomsko-trgovinski i svi drugi odnosi dve strane, ali je ipak odložila susret čelnika EU s kineskim predsednikom Si Đinpingom koji je bio planiran za septembar u Lajpcigu.
Nemačka kancelarka se ne slaže s Vašingtonom da Kinu treba izolovati i svi evropski lideri su zauzeli stav da Kina jeste „sistemski rival“, ali i neophodan „strategijski partner“.
[adsenseyu4]
Štaviše, kako ukazuje nemački nedeljnik Špigel, „mnoge evropske države, posebno one na istoku i jugu kontinenta, smatraju da Kina mora ostati trgovinski partner, kineske investicije u Grčku i Italiju su tamo ocenjene kao dobrodošle, dok je mađarski premijer Viktor Orban mišljenja da je privlačan ne samo kineski ekonomski, već i autoritarni društveni model“.
Tamni oblaci su se ipak nadvili nad odnose s Pekingom, mada EU u Kini ne vidi opasnost po svetski mir, za razliku od čelnika NATO Jensa Stoltenberga, a naročito Vašingtona.
Evropljani bi prevashodno da urede pravila ekonomske, trgovinske, bezbednosne igre s Pekingom u kojem vide „sistemskog rivala“ i trgovinskog takmaca, ali i saveznika u nastojanju da se održi multilateralni svetski poredak, utemeljen na poretku UN, a ne nametanja moći samo jedne svetske sile ili cepanja planete na geopolitičke interesne sfere.
To je upravo ponovio za spoljne poslove EU zaduženi Žozep Borel posle video sastanka s šefom kineske diplomatije Veng Jiem, objasnivši da „sistemski rival“ može značiti i to da Evropljani u kineskom prodoru u EU vide i cilj da se nekim članicama Unije i državama na Balkanu ukaže na alternativu kineskog društveno-političkog modela, uspešnog državno-partijskog kapitalizma koji je napravio neviđen ekonomski, tehnološki i vojni uspon za poslednjih dvadesetak godina i Kinu preobratio u glavnu svetsku silu uz SAD.
[adsenseyu1]
Tu se strategijska viđenja EU potpuno sučeljavaju s kineskim modelom, jer mnogi Evropljani misle da je to suprotno vrednostima i poretku evropske, zapadne demokratije utemelljenim na višepartijskom sistemu, nezavisnim institucijama vlasti, političkim i ljudskim slobodama.
Iako se obe strane zalažu za multilateralni svetski poredak, Evropljani napominju da se tu sudaraju pogledi s Pekingom oko univerzalnosti i nedeljivosti prava čoveka, Konvencije UN o pomorskom pravu, uključujući nejasnu, zategnutu situaciju u Južnom kineskom moru.
Francuski list Mond je primetio da „Kina uvek tvrdi da brani multilateralizam, ali pod svojim uslovima, a ključ je da to omogući da nastavi širenje svog ekonomskog upliva“.
Ali EU na svetskom planu ima s Pekingom i podudarne stavove oko, naprimer, međunarodnog nuklearnog sporazuma s Iranom i neprikladnosti američkih sankcija, takođe je za EU važna kineska podrška svetskom sporazumu za smanjenje zagađenosti planete.
[adsenseyu4]
Borel i uticajni evropski komesar za jedinstveno tržište Tjeri Breton su danas u zajedničkom uvodniku u pariskom dnevniku Figaro predočili da je „prošlo vreme pomirljive, ako ne i naivne Evropske unije“.
Oni su stavili do znanja da kriza koronavirusa donosi velike promene u odnosu snaga u svetu i „snažno u središte stavlja autonomiju, suverenitet Evropske unije, njen položaj kao svetskog geopolitičkog činioca, naročito zbog sve veće zategnutosti u odnosima SAD i Kine“.
Odražavajući besumnje mišljenja većine članica EU, Borel i Breton, snažni zagovornik tehnološkog suvereniteta Evrope, investicija u sopstvene visoke tehnologije i inovacije, naglašavaju da „meka moć“ EU ni izdaleka više nije dovoljna i da Unija mora dobiti i „snažnu moć“ na svim poljima, uz razvoj evropske odbrane.
Evropska unija sada odlučno kreće ka razvoju sopstvene vrhunske veštačke inteligencije, sistema 5G, svemirske i vojne tehnologije.
U svemu tome se EU u svetskoj ravni ukršta s Amerikom, Rusijom i posebno Kinom koja je preko svog poduhvata „pojas i put“ ozbiljno prodrla na evropsko tržište, investicijama u infrastrukturu naročito na istoku EU i na Balkanu, zakupom velikih luka u Uniji, kupovinom ili ulaganjem u neke visokotehnološke firme i plasmanom Huavej internet mreže 5G.
Evropljani, naročito Nemci i Francuzi su sad stavili rampu na kupovine „osetljivih tehnologija“ i strategijskih evropskih preduzeća od strane firmi izvan EU, a to se najviše odnosi na Kinu.
Evropljani posebno žele da spreče prodor Kine u strategijske tehnološke centre i kompanije, odnosno da kineske kompanije iza kojih stoji država naročito sad posle krize korona virusa pokupuju mnogo jeftinije evropske “paradne konje” u razvoju visokih tehnologija.
I, što posebno brine evropsku dvadesetsedmoricu, da zaustave sve veći trgovinski deficit u razmeni s Kinom, privole Peking da otvori mnogo više kinesko tržište za evropske proizvode, kao i da se konačno sklopi za to bitan kinesko-evropski sporazum o garantovanju intelektualnog vlasništva, kao i investicija i pristupa evropskih preduzeća kineskim javnim tenderima.
(Beta)
