Uprkos višegodišnjim očekivanjima da će otvaranje misterioznog sarkofaga iz starog Egipta doneti još jednu ljudsku mumiju, naučnici su ostali zatečeni – unutra nije bilo ni traga čoveku.
Umesto kostiju, otkrivena je forma nalik detetu, ali sastavljena od nečeg sasvim drugog: zrna žitarica, blata i pažljivo oblikovane mase koja podseća na figuru Osirisa, jednog od najvažnijih bogova egipatskog panteona.
Iza otkrića stoji tim arheologa koji je uz pomoć savremenih metoda – konkretno, kompjuterske tomografije – uspeo da razotkrije zablude koje su se vrtile oko ovog sarkofaga više od jedne decenije.
Iako je izgled navodio na mumiju deteta, ispostavilo se da se radi o takozvanoj „žitnoj mumiji“, specifičnom ritualnom artefaktu čija je funkcija, čini se, bila više simbolična nego pogrebna.
Sarkofag u kojem je pronađena ova neobična tvorevina datira iz perioda pre oko 3000 godina, što znači da je nastao u vreme kada su rituali vezani za Osirisa – boga plodnosti, podzemlja i ponovnog rođenja – bili u punom zamahu.
Kombinacija semena i zemlje, povezana u oblik koji simbolizuje život i smrt, jasno ukazuje na dublje verske i agrarne poruke koje su Egipćani želeli da pošalju s onu stranu sveta.
Ali tu se priča ne završava.
U drugom, zasebnom sarkofagu pronađena je mumificirana ptica. Po obliku glave i tela, stručnjaci veruju da je reč o ptici sokolu – životinji koja je u starom Egiptu imala posebno mesto.
Soko se povezuje sa bogom Horusom, sinom Osirisa, i smatran je zaštitnikom faraona i nebeskim vodičem duša. Nije retkost da se ovakve ptice nalaze u grobnicama vladara, često u ulozi simboličnih čuvara ili pratilaca.
Šta je konkretno motivisalo stavljanje i žitne figure i sokola u odvojene sarkofage, još uvek nije potpuno jasno. Jedna od teorija sugeriše da su ove figure služile kao ritualne ponude – možda čak i zamena za stvarne ljudske žrtve, koje su se u ranijim periodima istorije povremeno sprovodile.
Druga ideja je da su ovi simboli bili deo složenog pogrebnog sistema u kojem se život – u obliku semena – i duhovna zaštita – u obliku ptice – zajedno polažu kao garant preporoda u zagrobnom svetu.
Istoričari podsećaju da praksa polaganja specifičnih predmeta u grobnice potiče iz verovanja da duša nastavlja postojanje posle smrti i da joj je potreban „prtljag“ za taj put. Neretko su to bili amuleti, statuete, hrana, a ponekad i životinje. U ovom slučaju, pažljivo oblikovana žitna figura i soko jasno svedoče o posebnoj pažnji posvećenoj ovim simbolima.
Egiptolozi su, kako prenose izvori iz arheološkog tima, ostali zatečeni viđenim. Ne zato što nisu znali za praksu „žitnih mumija“ – ona jeste zabeležena, ali se izuzetno retko pronalazi u ovako dobro očuvanom stanju i u kombinaciji s dodatnim sarkofagom sa pticom.
Ova dvostruka postavka pokrenula je nova pitanja o ulozi simbolike u religijskim obredima tog doba.
U vremenu kada su arheološka otkrića često fokusirana na grandioznost – zlato, moćne vladare i monumentalne grobnice – ovaj sarkofag podseća na nešto drugo: tihe, slojevite rituale svakodnevne vere, pažljivo sakrivene ispod slojeva blata i semena.
Ponekad, najneobičnija otkrića nisu ona koja zaslepljuju sjajem, već ona koja nas prisiljavaju da zastanemo i ponovo osmotrimo šta zaista znamo o prošlosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
