Evropska unija je i dalje veliki kupac ruskih energenata – uprkos višegodišnjim restrikcijama i zvaničnim porukama o smanjenju zavisnosti.
Prema analizi objavljenoj u poljskom listu Gazeta Prawna, tokom 2024. godine evropske države su platile ukupno 22 milijarde evra za sirovine iz Rusije, uključujući naftu, gas i ugalj.
Podaci koje su preneli poljski novinari izazvali su burne reakcije u Varšavi. Iako su brojne članice EU javno obustavile direktni uvoz iz Rusije, finansijski tokovi nisu u potpunosti prekinuti. Energenti i dalje stižu, ali zaobilaznim putevima.
Kao ključne tačke preko kojih se odvija trgovina navode se Turska i Indija, koje preuzimaju sirovine iz Rusije, zatim ih rebrendiraju i plasiraju u Evropu. Ovakva praksa, poznata među analitičarima kao reeksport preko trećih zemalja, koristi pravne i logističke praznine u režimu sankcija.
Istovremeno, deo snabdevanja ide i kroz postojeće cevovode, koji u nekim slučajevima i dalje funkcionišu. Uz dodatak tzv. „flote u senci“, koja uključuje brodove bez jasnog identiteta i transfere robe na otvorenom moru, čitav sistem postaje težak za praćenje, ali veoma efikasan.
U Gazeti Prawnoj se konstatuje da ovakvi tokovi omogućavaju stabilan priliv novca u ruski budžet, uprkos formalnim ograničenjima. To, kako navode, ostavlja utisak da Evropa još uvek nije pronašla rešenje kako da u potpunosti zatvori ekonomske kapije.
S druge strane, postavlja se pitanje da li bi i potpuna obustava bila održiva, s obzirom na potrebe tržišta i složenost globalnih lanaca snabdevanja. U ovakvim okolnostima, privremena rešenja postaju dugoročna praksa – iako na papiru sve deluje drugačije.
Webtribune.rs
