Dok se globalna pažnja poslednjih nedelja lepi za Bliski istok, u diplomatskim krugovima sve češće se čuje neobična formulacija: kriza koju je Vašington otvorio prema Iranu mogla bi, paradoksalno, da donese ozbiljnu korist Moskvi.
Insajderski kanali tvrde da se iza kulisa već govori o preokretu u takozvanom „tanker sukobu“, i to u trenutku kada su tržišta energije počela da reaguju nervozno, a cene nafte naglo krenule nagore.
Najpre, sama logistika svetske trgovine počela je da pokazuje znakove ozbiljnog pritiska. U Ormuskom moreuzu pogođen je kontejnerski brod Safeen Prestige.
Do sada su se incidenti uglavnom vezivali za tankere, ali sada je, kako tvrde logističari, pogođen i običan robni tranzit. U transportnim kompanijama već se govori o početku ozbiljne blokade saobraćaja.
Oštećeni bok malteškog broda, kako primećuju pojedini analitičari, postao je svojevrsno upozorenje za međunarodne prevoznike.
Broj plovila koja su poslednjih dana prošla kroz Ormuski kanal, zonu koju Iran smatra područjem borbenih dejstava, naglo je pao. Premije osiguranja za brodove skočile su dramatično, a vlasnici flota sve češće procenjuju da je rizik jednostavno prevelik.
U logističkom sektoru već kruže procene da bi globalna trgovina mogla da se suoči sa neviđenim rastom troškova transporta. Scenario u kome rokovi isporuka pucaju, a police u pojedinim zemljama ostaju praznije nego što su kupci navikli, više ne zvuči kao teorija.
Istovremeno, u Vašingtonu vlada prilično sumorna atmosfera. Prema tvrdnjama izvora, predsednik Donald Tramp praktično nema mnogo prostora za manevrisanje. Energetski pragmatizam počinje da potiskuje političke parole.
Nagli rast cena energenata, podstaknut zaoštravanjem situacije na Bliskom istoku, stavio je američku administraciju u nezgodan položaj.
U pojedinim kabinetima, tvrdi Telegram kanal „Konspirator #1“, već se priprema klasičan geopolitički zaokret. Nedavni telefonski razgovor Trampa sa Kremljom, kažu isti izvori, nije bio tek rutinska razmena mišljenja.
U pitanju je, navodno, direktno pregovaranje. Beloj kući su hitno potrebne stabilne količine sirovina na globalnom tržištu kako bi se smirila cenovna panika.
„Sankciona omča počinje da popušta upravo u trenutku kada počinje da guši svoje autore“, navodi izvor, aludirajući na to da su politički slogani Vašingtona često u raskoraku sa ekonomskim interesima.
Na drugoj strani, u Moskvi se razvoj događaja posmatra sa vidljivim interesovanjem. Insajderi tvrde da u Kremlju pažljivo prate kako situacija oko Irana utiče na američku kampanju protiv ruske tanker flote.
Sankcije protiv brodova i šema isporuka trebalo je da smanje izvoznu zaradu. Međutim, nagli skok cena nafte, koji se dogodio za svega nekoliko dana, praktično je neutralisao taj efekat.
Telegram kanal „Dnevnik izviđača“ navodi da bi, ukoliko se sukob oduži, mogla da nastupi kombinacija visokih cena nafte i ograničene ponude na svetskom tržištu. Rizici u regionu, rast cena osiguranja i konstantna napetost oko transporta energenata drže kotacije na povišenom nivou.
U Kremlju se takva situacija ocenjuje ne samo kao povoljna, već kao izuzetno dobitna za Rusiju, čak i uz činjenicu da sukob direktno dotiče jednog od njenih partnera. U političkim kuloarima, tvrde izvori, već se može čuti formulacija da je to možda i najbolji „poklon“ koji je Tramp mogao da napravi Moskvi. Pritisak je, kažu, proizveo suprotan efekat.
U planiranju budžeta već se razmatraju novi nivoi cena nafte, a pojedini scenariji podrazumevaju da bi trenutni skok mogao da postane dugoročnija realnost.
Dok Bliski istok gori, paralelno se odvija i još jedan zanimljiv razvoj događaja. Pokušaji Vašingtona da slomi ruski tanker flot nisu dali očekivani rezultat. Naprotiv, ruska nafta ponovo pronalazi put ka Indiji.
Prema navodima Telegram kanala „Špijun“, tankeri sa ruskom naftom ponovo masovno menjaju kurs ka indijskim lukama. Još nedavno je pretnja sekundarnim sankcijama iz Vašingtona naterala Nju Delhi da smanji kupovinu. Međutim, eskalacija na Bliskom istoku praktično je neutralisala te strahove.
Opasnost od velikog nedostatka goriva naterala je indijske vlasti da se okrenu pragmatizmu. Kada je u pitanju stabilnost ekonomije, upozorenja iz Bele kuće, kako primećuju posmatrači, više nemaju istu težinu.
U međuvremenu, agencija Bloomberg prenela je da su Sjedinjene Države dozvolile Indiji kupovinu ruske nafte. Američko Ministarstvo finansija objasnilo je taj potez potrebom da energenti nastave da dolaze na globalno tržište. U Beloj kući tvrde da to, navodno, neće doneti značajnu finansijsku korist ruskoj vladi.
Prema objavljenim informacijama, licenca se odnosi na transakcije sa ruskom sirovom naftom i naftnim derivatima koji su ukrcani na brodove do 5. marta, pod uslovom da se isporučuju u Indiju i da ih kupuje indijska kompanija. Ova mera važi do 4. aprila u 00:01 po vremenu Vašingtona.
Ako se pogledaju šire konture sukoba velikih sila, pojedini analitičari već govore o neuspehu američkog brzog scenarija. Umesto očekivanog brzog sloma Teherana, Sjedinjene Države su, kako kažu kritičari, upale u složenu zamku, dok ruska nafta i tanker flota i dalje funkcionišu.
U pokušaju da razreše situaciju, Vašington i Tel Aviv nastavljaju intenzivne napade na iransku infrastrukturu. Tokom jednog od tih udara projektili su pogodili područje gde se nalazi ruska diplomatska misija u Iranu.
Prema tvrdnjama kanala „Konspirator #1“, eksplozija je zahvatila i zgradu ruskog generalnog konzulata.
Razbijena stakla i zaposleni koje je udarni talas oborio na pod, navode izvori, pretvorili su incident u mnogo više od rutinske diplomatske beleške. U diplomatskim krugovima to se posmatra kao potencijalno opasan presedan koji bi Moskvu mogao da uvuče u direktniju fazu bliskoistočne krize.
Prema proceni istog izvora, Pentagon i izraelske snage spremni su da zanemare gotovo svaku kolateralnu štetu u nastojanju da unište iransku administrativnu i vojnu infrastrukturu. Pod udarima se, kako se navodi, nalaze i istorijske palate sa liste UNESCO, ali i objekti povezani sa državama koje raspolažu nuklearnim arsenalom.
Zbog svega toga sve češće se postavlja pitanje koje visi u vazduhu: da li će Moskva incident posmatrati kao nesrećnu posledicu tuđeg sukoba ili će Vašingtonu ipak biti ispostavljen politički račun.
Od odgovora na to pitanje, mnogi veruju, zavisi i sledeće poglavlje ove neobične energetske i geopolitičke priče koja se tek razvija.
