Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) potvrdila je da su pojedine ključne zgrade u iranskom istraživačkom kompleksu za tešku vodu u Hondabu pretrpele štetu.
Prema navodima Agencije objavljenim na mreži X, među oštećenim objektima nalazi se i destilaciona jedinica. Ova informacija dolazi dan nakon što je IAEA saopštila da je reaktor u tom postrojenju pogođen, ali da nije došlo do izlivanja radioaktivnog materijala koje bi izazvalo šire posledice, prenosi Rojters.
Prema poslednjim podacima, nivo obogaćenja uranijuma u Iranu dostigao je 60 procenata. Stručnjaci upozoravaju da je to značajan korak ka tehničkom pragu potrebnom za proizvodnju specifičnih nuklearnih materijala, iako je važno naglasiti da obogaćeni uranijum u skladištu, čak i ako bi došlo do oštećenja, ne bi izazvao havarije poput onih koje su se desile u Fukušimi ili Černobilju.
Glavna meta izraelskih napada, kako se navodi, bila je iranska nuklearna infrastruktura, s posebnim fokusom na podzemne objekte za obogaćivanje uranijuma, uključujući postrojenje Natanz u centralnom Iranu.
Na toj lokaciji, nakon bombardovanja, IAEA je detektovala radioaktivnu kontaminaciju unutar kompleksa, ali su merenja u okolini pokazala da je nivo zračenja ostao stabilan i u okviru bezbednih granica.
„Kada je reč o uranijumu, radioaktivnost se ne prenosi na velike udaljenosti“, objašnjava profesorka Kler Korkhil, predsedavajuća mineralogije i upravljanja radioaktivnim otpadom na Univerzitetu u Bristolu. Ona upozorava, međutim, da i pored niskog spoljnog zračenja, lokalno stanovništvo može biti izloženo potencijalnim zdravstvenim rizicima.
„Unos čestica uranijuma u organizam – bilo udisanjem ili gutanjem – može imati ozbiljne posledice jer te čestice mogu ostati zaglavljene u ćelijama, plućima ili želucu i vremenom dovesti do oštećenja tkiva zbog njihovog raspada“, istakla je Korkhil.
Pored radioaktivnog zračenja, stručnjaci ukazuju i na hemijske rizike koji bi mogli nastati u slučaju oslobađanja gasovitih materija iz oštećenih sistema za obogaćivanje uranijuma.
„Ako bi došlo do curenja uranijum heksafluorida – gasa koji se koristi u centrifugama – situacija bi mogla postati izuzetno ozbiljna sa stanovišta hemijske bezbednosti“, upozorava profesor Sajmon Midlberg, stručnjak za nuklearne materijale sa Univerziteta u Bangoru.
Trenutna procena IAEA je da ne postoje neposredne posledice po širu okolinu, ali se pažljivo prate svi potencijalni uticaji po zdravlje ljudi i bezbednost okruženja.
Webtribune.rs
