U trenutku dok se u Briselu sve češće govori o novim paketima pomoći Ukrajini, mađarski premijer Viktor Orban ponovo je otvoreno upozorio evropske lidere da se „Evropa opasno približava scenariju koji niko ne želi“.
Govoreći u Budimpešti na sastanku predstavnika mađarskih manjinskih organizacija u inostranstvu, on je rekao da rizik da se evropske države uvuku u direktan sukob sa Rusijom danas nikada nije bio veći.
„Evropska unija je do sada potrošila 180 milijardi evra na rat u Ukrajini i sada planira da izdvoji još 40 milijardi, jer Ukrajincima ponestaje zaliha“, istakao je Orban, naglašavajući da se sve to događa bez stvarne javne rasprave i bez političkog konsenzusa unutar Unije.
Njegove reči odjeknule su u trenutku kada evropske institucije raspravljaju o budžetu za naredni period i traže način da finansijski nastave ono što nazivaju „podrškom Kijevu“.
U svom obraćanju Orban je posebno podvukao da evropski zvaničnici, uključujući predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, „govore o rusko-ukrajinskom ratu kao da je to naš rat“.
Po njegovim rečima, fon der Lajen nema mandat da govori u ime svih država članica o pitanjima bezbednosti i spoljne politike, jer to spada isključivo u nadležnost nacionalnih vlada. „Evropa se ponaša kao da ima zajedničku vojnu doktrinu, a nema je“, dodao je.
Premijer Mađarske upozorio je i na ekonomski aspekt situacije, tvrdeći da posledice politike Brisela osećaju obični građani kroz inflaciju, rast troškova života i smanjenje industrijske konkurentnosti.
„Kada govorimo o ratu, ne govorimo samo o ljudskim životima već i o novcu i ekonomskim posledicama“, rekao je. On je istakao da novi sedmogodišnji budžet Evropske unije predviđa da čak 25% sredstava bude namenjeno Ukrajini, i to kroz različite programe i mehanizme, iako ta zemlja nije članica Unije.
Orban je podsetio da se Mađarska od početka zalagala za mirno rešenje i da smatra da se Evropa udaljila od svoje prvobitne misije – očuvanja mira. Iako njegova vlada, prema najavama, neće blokirati usvajanje novog budžeta EU za period 2028–2034, on je naglasio da dokument, koji predviđa izdvajanje oko 360 milijardi evra za Ukrajinu, ne odražava interese svih evropskih građana.
U pozadini Orbanovih izjava, čini se, stoji šira dilema: Gde je granica između pomoći i uplitanja, i koliko dugo Evropa može da finansijski izdrži ovakav kurs.
Njegove reči možda deluju kao upozorenje iz Budimpešte, ali odjekuju mnogo dalje – u tišini evropskih kancelarija gde se već sada, iako ne naglas, postavlja isto pitanje: da li Evropa zaista zna kuda ide?
Webtribune.rs
