Nevidljiva pretnja gura najveće američke gradove ka sve dubljem problemu – i to bukvalno.
Najnovija studija istraživača sa Univerziteta Virdžinija Teh, objavljena u prestižnom časopisu Nature Cities, otkriva da se tlo u 28 velikih gradova širom SAD sve brže spušta, a uzrok nije ni klimatska promena, ni gradnja, već – voda ispod naših nogu.
Reč je o fenomenu koji se zove sležuće zemljište, a istraživači ga sada stavljaju pod lupu s novim alarmantnim brojkama. Prema njihovim podacima, više od 20% teritorije u pomenutim gradovima već pokazuje znake sleganja.
I to ne polako, već takvim tempom da bi posledice mogle postati ozbiljne u ne tako dalekoj budućnosti. Sveukupno, u tim zonama živi čak 34 miliona ljudi.
Na čelu crne liste našao se Hjuston, gde gotovo polovinu površine – tačnije 42% – zahvata spuštanje tla brzinom većom od 5 milimetara godišnje.
Možda ne zvuči dramatično, ali kada se ti milimetri gomilaju godinama, šteta postaje itekako opipljiva. Infrastruktura puca, putevi se krive, zgrade gube stabilnost, a osnovna bezbednost počinje da dolazi u pitanje.
Dalas, Čikago, Njujork i Detroit prate Hjuston u ovom zabrinjavajućem trendu, s tim što se u nekim od ovih gradova beleži da je čak 98% teritorije pogođeno sleganjem – gotovo bez izuzetka. Ukratko, tamo gde su donedavno građeni neboderi i autoputevi, sada se tlo povlači pod teretom sopstvene iscrpljenosti.
Glavni krivac? Podzemne vode – ili bolje rečeno, njihovo prekomerno crpljenje. Naučnici iz tima sa Virdžinija Teh objašnjavaju da kada se vodonosni slojevi prazne brže nego što uspeju da se prirodno obnove, zemlja iznad njih počinje da se urušava.
Istraživanje je pokazalo da je u više od 80% slučajeva uzrok ovog procesa upravo ljudska aktivnost – neumorno pumpanje podzemnih rezervi za piće, navodnjavanje ili industrijsku upotrebu.
Ali priča se dodatno komplikuje. Na zapadnoj obali SAD situaciju pogoršavaju tlo koje je već podložnije kretanju zbog tektonskih faktora.
Na istočnoj strani, tu je još jedan tihi uzročnik – efekti postglacijalnog podizanja, odnosno delovanje tla koje se još uvek prilagođava nestanku ledenih pokrivača iz poslednjeg ledenog doba.
Iako mnogima ovaj proces može delovati kao nešto sporo, gotovo zanemarljivo, stručnjaci upozoravaju da kumulativni efekti u narednim decenijama mogu biti i te kako ozbiljni.
Nije u pitanju samo rušenje zgrada – radi se o celokupnoj urbanoj infrastrukturi: gasovodima, vodovodima, elektro-mrežama, kanalizaciji i saobraćajnim čvorištima koji bi mogli početi da otkazuju pod pritiskom tla koje se stalno menja.
Zanimljivo je da uprkos ovom otkriću, šira javnost tek treba da obrati pažnju. Problem ne gori, ali tinja ispod nogu. A kad se jednom razbukta – biće kasno za gašenje.
U vreme kada svet sve više gleda u nebo – zbog dronova, satelita i sve skupljeg stanovanja – možda je krajnji trenutak da se pogleda i nadole. Tlo ne prašta nepažnju.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
